ПЕТРОВИЋ Светислав – позоришни критичар, есејист и преводилац (Крагујевац, 26. XII 1883 – Београд, 21. II 1945). Пријатељи су га, одмила, звали Жолика. Француски језик и француску књижевност студирао је на факултетима у Бгду, Греноблу и Паризу. После студија је радио најпре као гимназијски а потом као професор Више педагошке школе у Бгду. Истакао се као вредан секретар Српске књижевне задруге. Од 1922. до 1927. је уређивао „Српски књижевни гласник“, у којем је, а и другде, писао позоришне оцене о представама и глумцима НП у Бгду, што му је и најважнији део књижевног рада. Сабране позоришне критике, са предговором Богдана Поповића, објавио је у засебној књизи (У позоришту, 1928). Аутор је и неколико занимљивих огледа (оригиналних и преведених) о страним и нашим писцима. Сарађивао је у многин часописима и листовима („Страни преглед“, „Гласник Југословенског професорског друства“, „Ми и ви“, „Политика“, „Правда“, „Време“, „Јавност“, „Штампа“, „Нова смена“). Преводио је Молијера, П. Меримеа, А. Франса, Г. де Мопасана и писао предговоре о писцима преведених књига (П. Беноа, А. Бријан, В. Иго, П. Мериме, О. Прево, А. Франс). Такође је преводио на француски неке наше песнике (Ј. Дучића и М. Ћурчина, на пример). За београдски репертоар, у сарадњи са У. Петровићем и М. Димитријевићем, превео је Орлића Е. Ростана (1910), у прози, и сâм – Молијерове Скапенове подвале (1921). На сцени СНП извођен је његов превод Скапенових подвала.

БИБЛ: Молијеров живот, Просветни гласник, 1922, бр. 2, с. 65-72; „Урошева женидба“ од Милутина Бојића, Српски књижевни гласник, 1924, бр. 1, с. 57-59; У позоришу, Бгд 1928; Љубавно позориште Алфреда де Мисеа, Правда, 1934, бр. 10.567-10.570; Виктор Иго, Јавност, 1935, 9, с. 437-439; Хенрик Ибзен. Поводом премијере „Дивље патке“, Штампа, 1935, бр. 324; У славу Виктора Ига, Правда, 1936, бр. 11.205-11.208; Молиерова смрт, Правда, 1938, бр. 11.932-11.935, с. 42; Једна трагична комедија „Мизантроп“, Молиерово узор-дело, Правда, 1938, бр. 12.039-12.042, с. 26-27; Велике фигуре модерне енглеске књижевности. Џорџ Бернард Шо – лакрдијаш и апостол, Правда, 1938, бр. 12.130; Хенрик Ибзен друштвени реформатор и уметник, Правда, 1939, бр. 12.268-12.271; Емил Зола, Бгд 1941.

ЛИТ: М. Милошевић, Памфлети. Светислав Петровић и Српски књижевни гласник, Раскрсница, 1923, бр. 2, с. 50-54; Б. Борко, Светислав Петровић, У позоришту, Љубљански звон, 1929, бр. 5, с. 313-314; Б. С. Стојковић, Историјски преглед српске позоришне критике, Сарајево 1932, с. 87-88; М. Ристић, Поводом критика Светислава Петровића, Књижевна политика, Бгд 1952, с. 81-87.

Ж. П.