БИРХ-ПФАЈФЕР Шарлота (Charlotte Birch-Pfeiffer) – немачка глумица, списатељица драма и приповедака (Штутгарт, 23. VI 1800 – Берлин, 25. VIII 1868). Рођена је у породици саветника државних добара Пфајфера, која се 1805. преселила у Минхен, где је већ 1813, упркос енергичном противљењу родитеља, ступила први пут на позорницу са које више није силазила и на којој је постизала велике успехе. Већ 1818. постала је прва трагеткиња, па је на многобројним путовањина по Немачкој пожњела бурне аплаузе. Удала се 1825. за писца Кристијана Бирха (Birch, умро четири дана после ње) из Копенхагена, који је радио у интендантури дворског позоришта у Минхену; 1837. преузела је дирекцију позоришта у Цириху, а од 1844. ангажована је у Краљевском позоришту у Берлину, где остаје до смрти. Гостовала је по целој немачкој језичкој територији, па у Амстердаму, Пешти, Петрограду итд. Славна као глумица, она је исто тако била славна, и још славнија, као драмски писац; изврсно је познавала драмску технику и укус аристократске и буржоаске публике. Помодни писац је постала плитким и сентименталним позоришним комадима који највећим делом представљају драматизације према онда познатим романима и приповеткама. Тако, од њених комада изведених у СНП Звонар Богородичине цркве настао је драматизацијом према познатом роману В. Игоа, Цврчак према роману Мала Фадета (La petite Fadette) Ж. Санд, Ловудска сиротица према роману Jane Eyre енглеске списатељице Шарлоте Бронте, Мати и син по роману Grannarna (Суседи, 1837) шведске песникиње Фредрике Бремер. Од ових драма у преводу на словеначки језик штампане су Cvrček и Lowoodska sirota; обе је превео Дав. Хостник (Љубљана 1877). Њене драме извођене су и по другим југословенским позорницама. Сабрана дела Б.-П., у 23 свеске (објављене 1863-1880), садрже 74 позоришна комада и међу њима једва ће се наћи неки који би био сасвим оригиналан. Истина, понеки, као на пример Цврчак, давани су на европским позорницама још и почетком овог века, али њени комади данас не могу да издрже критику. Треба додати да њени романи и Романтичне приповетке (Romantische Erzählungen, 1836) нису код савременика достигли ону популарност коју су имале њене драме. Данас Б.-П. спада у заборављене писце. СНП је приказало њене комаде: Цврчак (Die Grille, 1857) 9. VII 1866, у преводу С(пире) Д(имитровића) К(отаранина); Мати и син (Mutter und Sohn), 1872, у преводу Јована Ђорђевића; Добросрећница (Das Kind des Glücks, 1860) 3. I 1873. у преводу С(пире) Д(имитровића) К(отаранина); Ловудска сиротица (Die Waise von Lowood, 1855) 27. X 1872. у Панчеву, а 24. II 1873. у НСаду, у преводу Адама Мандровића; Звонар Богородичине цркве (Der Glöckner von Notre Dame, 1837) 26. XII 1874, у преводу Јована Ђорђевића.

ЛИТ: Ђ. Малетић, Грађа за историју српског Народног позоришта у Београду, Бгд 1884, с. 305-300, 639-641, 759-763.

С. К. К.