БИЗЕ Жорж (Georges-Alexandre-César-Leopold Bizet) – француски композитор (Париз, 25. X 1838 – Буживал, крај Париза, 3. VI 1875). Отац му је био професор певања, мајка Еме Делсар (Delsarte) била је пијанисткиња, а ујак је био певач. Под таквим околностима рано испољени таленат Б. брзо се развијао. Већ као деветогодишњак примљен је на Париски конзерваторијум, где је учио клавир, оргуље и композицију код Мармонтела, Беноа, Цимермана, Гуноа и Алевија, чијом се ћерком Женевјев касније оженио. Награду Prix de Rome добио је 1857. и она му је омогућила трогодишњи боравак у Италији. У свом композиторском раду Б. је наишао на неразумевање савременика који су му пребацивали недостатак мелодичности и неразумљивост хармоније. Једино је Берлиоз указивао на таленат младог композитора. Претежно оперски композитор, Б. је сем 12  опера написао 3 оперете, 2 симфоније, више увертира, свита, кантата, клавирских дела и преко 30 соло-песама. Његова музика је пуна духа, јасна и разумљива, неоптерећена унапред одређеним системима и замислима. Она одише здрављем и снагом, уме да оживи страст и покрет и да обоји јаким живим бојама. Важнија дела су му: Симфонија Ц-дур, свита Арлежанка, и опере: Ловци бисера, Дон Прокопио, Девојка из Перта, Миреј, Ђамиле и Кармен. Опера Кармен постала је централно дело Б. животног опуса. У њој су се испољиле изворна снага његове мелодијске и ритмичке инвенције, бриљантност оркестрације и вештина у коришћењу људских гласовних могућности. Трагови Б. утицаја назиру се код каснијих француских композитора – Равела, Дебисија и  Фореа, а много  му дугују и Пучини и италијанска веристичка опера. На сцени СНП извођена су његова дела: Ђамиле (1921, 1932), Кармен (1921, 1952, 1963, 1976. и 1985) и  Симфонија Ц-дур (са једночиним балетима Триптихон и Човек у огледалу под заједничким називом Три балета, 1964).

М. Х.