БЛАХЕР Борис (Boris Blacher) – композитор немачко-балтичког порекла (Newchwang, Кина, 6. I 1903 – Берлин, 30. I 1975). Музику је студирао на Конзерваторијуму у Иркутску (СССР), Харбину (Кина), а касније у Берлину. Професор је композиције у Дрездену, 1938/39, а исти предмет од 1948. предаје на берлинској Високој школи за музику, где је и директор од 1953. до 1959. Писао је оркестарска, камерна, клавирска, вокална, експериментална дела. Међу великим вокално-инструменталним формама је и покушај да од Великог инквизитора Достојевсковог створи ораторијум (1948). У својим операма Кнегиња Тараканова (1941) и Ноћна ластавица (1947) радо је користио bel canto. Боравак у Азији се одразио у склоности ка ритмичким ефектима, што се уочава у хорским балетима Лисистрата и Хамлет, оба из 1950. Оставио је и балете: Славље на југу, Харлекинада, Тристан, Отело и др. Писао је сценску и филмску музику. Ужива углед једног од најистакнутијих представника модерне музике у Немачкој. У СНП је 1973. изведен његов балет Отело.

Љ. М.