БОГДАНОВИЋ Лазар – глумац и секретар СНП (Детроит, САД, 19. VIII 1908 – Нови Сад, 8. IX 1994). Отац Милош, ковач из Ечке, са супругом Меланијом рођ. Качар из Баранде, окушао се као печалбар у САД, али се убрзо вратио у Југославију, у Зрењанин, где се Б. школовао: 1928. је завршио гимназију са вишим течајним испитом. Говорио је румунски, мађарски и немачки језик. Лепо је певао и свирао тамбурицу. Од 1. III 1930. до 1. X 1935. радио је као службеник у Соколској жупи у Петроварадину. Вративши се у Зрењанин, радио је у Окружном уреду за социјално осигурање и волонтирао у гостујућим представама СНП и НПДБС. Од 3. II 1948. до 25. VIII 1950. био је управник зрењанинског НП „Тоша Јовановић“. У СНП у НСаду је прешао 26. VIII 1950. и у њему остао до пензионисања, 28. II 1970. Од 1. XI 1961. радио је послове секретара СНП, али је све време играо у драмском ансамблу (и као пензионер је наставио да учествује у драмским представама). Благо приметну говорну ману успевао је да угради у функцију лика. Изузетно коректан и добронамеран, играјући углавном минијатуре којима је пресудно утицао на ток радње, био је омиљен партнер колегама-глумцима, а као секретар, изразите интелигенције и организационих способности, био је непроцењива помоћ управнику Милошу Хаџићу (в) и помоћнику управника Луки Дотлићу (в). За успешан рад новчано је награђен 1950 (Повереништво за културу и уметност) и 1961 (Народни одбор среза НСад). Одликован је Орденом рада са златним венцем (1961).
УЛОГЕ: Душан (Ливница), Ћата (Сеоска учитељица), Госпар Ђоно и Васо (Дубровачка трилогија), Крусо (Робинзон Крусо), Сиро (Мандрагола), Фабрикант (Број 72), Павле (Дорћолска посла), Петушков (Живи леш), Ујка Васа (Госпођа министарка), Кристуфек (Улични свирачи), Франциско (Дон Жуан), Станојло (Ђидо), Лака Лазић (Над попом попа), Штајнер (Живот у гробу), Др Мерлино Молфати (Лек за жене), више улога (Пут око света), Захарија Траханаке (Изгубљено писмо), Митар (Покондирена тиква), Архипов (Понижени и увређени), Џиџа (Варалица у Бечеју), Касањ (Господин ловац), Чамча (Вечити младожења), xxx (Село Сакуле, а у Банату), Леринцке (Породица Тот).
ЛИТ: В. Василић, Лазар Богдановић (1908-1994), Алманах позоришта Војводине, 1996, бр. 29, с. 141-142.
В. В.