БОГДАНОВИЋ Петар – преводилац (Рума, 20. VI 1875 – Нови Сад, 18. II 1927). Гимназију је завршио у НСаду (1893); студирао је најпре права (1893-1895), па потом философију (1895-1897) у Бечу, коју је слушао и у Лајпцигу (1897-1900. и 1902-1904). Службовао је као суплент гимназије у НСаду (1904/05) и наставник на Државној великој гимназији на Цетињу (1905-1910), где је, затим, предавао у Богословско-учитељској школи (1910-1912), руском Девојачком институту и Кадетском корпусу. Од 1910. био је директор Државне библиотеке и Народног музеја, као и управник НП на Цетињу и стенограф Народне скупштине Црне Горе. За време балканских ратова (1912-1913) служио је при Црвеном крсту, а у Првом светском рату (1914-1915) био је војни цензор. Г. 1916-1917. боравио је у Швајцарској, а у периоду 1917-1920. секретар је у избегличкој влади краља Николе у Нејиу код Париза са функцијама: начелник у Министарству просвете и спољних нослова, шеф Прес-бироа и уредник „Гласа Црногорца“. Г. 1921. био је лични секретар краља Николе у Кану и Антибу, а потом неко време боравио у Лондону. Вративши се из емиграције, био је професор гимназије у Великој Кикинди (1922/25) и НСаду (1923-1927). Преводима, критикама, дописима и др. сарађивао је у „Јавору“ (1892), „Бранику“ (1895-1896), „Гласу Црногорца“ (1906), „Србобрану“ (1912), Државном календару Црне Горе (1920). Као рукопис, штампао је Немачку граматику за 1. разред средње школе (1902) и Историју српске књижевности, св. 1 (1910). Изврсно је превео Тому Савијера (1927) М. Твена. Под псеудонимом Окомир у младости је превео шаљиву игру Е. Скриба Три жене у један мах, коју је 1891. извело СНП у НСаду.

ЛИТ: В. Стајић, Петар Богдановић, ЛМС, 1927, књ. 311, св. 3, с. 448-450; С. Комадинић, Прилози „Збирци наших псевдонима“, Библиотекар, 1952, св. 1-2, с. 40.

Ђ. П.