ПЕЖИЊСКИ Влођимјеж (Włodzimierz Perzyński) – комедиограф и пољски прозаист (Опочно код Радомја, 6. VIII 1877 – Варшава, 21. X 1930). Веома је активно учествовао у књижевно-позоришном животу Варшаве, између осталог као потпредседник Савеза драмских аутора, драматург позоришта „Комедија“ и као сарадник познатог пољског театролога Арнолда Шифмана (Szyfman). Био је изврстан опсерватор и ироничар богатог варшавског грађанства, чије је обичаје и мане приказао у многобројним комедијама, од којих трајно место у репертоару пољских позоришта заузимају: Лакомислена сестра (Lekkomiślna siostra, 1904), Ашантка (Aszantka, 1906) и Фрањина срећа (Szcęście Franja, 1909). Прве две су штампане 1907, а трећа 1914. П. се одликовао прецизношћу у композицији дела, која је била нарочито видљива у вештини конструисања парадоксалне поенте. Његови комади су и у иностранству постизали велик успех. На југословенским позорницама приказани су његови комади (сви у преводу Јулија Бенешића): Лакомислена сестра у ХНК у Згбу 1907, у НП у Бгду 1908, у СНГ у Љубљани 1919; Мајско сунце (Majowe słońce) у ХНК у Згбу 1909; Ашантка у ХНК у Згбу 1915, у београдском НП и у СНП 1923. и у СНГ у Љубљани 1924. Од прозних дела штампани су му преводи: Велеградске душе, Згб 1920. и Само једампут у животу, Згб 1927.

ЛИТ: W. Kot, Dramat polski na scenach chorwackich i serbskich do roku 1914, Краков 1962, с. 40-44, 94.

В. Кт