ПИНТЕРОВИЋ Персида – преводилац (Рума, 29. IX 1844 – Београд, 2. VI 1895). Основну и приватну девојачку школу завршила је у Великом Бечкереку. Потом је, на позив министра Ч. Мијатовића, прешла у Србију (1862), где је радила као учитељица у основној школи у Шапцу (1863-1864). Као разредна учитељица Више женске школе у Бгду пуне три деценије (1864-1894) предавала је српски и немачки језик. Била је и управитељка те школе (1894/95). Једну г. је провела је на специјализацији у Дројсигу у Пруској проучавајући, у тамошњој школи за гувернанте, педагогију и модерно уређење женских школа. Београдско Женско друштво изабрало ју је 1887. за своју председницу, новосадска Српска женска задруга за почасну чланицу, а краљ Александар ју је одликовао Орденом Светог Саве IV реда. Објавила је неколико стручних (приручничко-уџбеничких) дела за школску употребу. Једна је од првих жена преводилаца позоришних комада код нас. Превела је са немачког, за наша позоришта, око 20 позоришних дела – Фридл: Оба кандидата, комедија у 3 чина (1872); Кастели: Сироче и убица, мелодрама у 3 чина (1873); К. Гернер и Мајер: Тражи се стриц или Стари Фридрих и његово време, комедија у 2 чина (1873); К. Гуцков: Бео лист, драма у 5 чинова (1874); Ф. Кајзер: Палата и лудница, драма у 4 чина (1874); Х. Хајлеман: Краљ и глумац, историјска драма у 1 чину (1874); Х. Милер: Круна и срећа, драма у 5 чинова (1880); А. Коцебу: Враголан, комедија у 5 чинова (1885); Г. Мозер: Харун Ал-Рашид, комедија у 4 чина (1885); Еркман и Шатријан: Опклада или Пријатељ Фриц, комедија у 3 чина (1888) и М. Ордоно, А. Валабрег и А. Керул: Булинарови, комедија-водвиљ у 3 чина (1895). На позорници СНП у НСаду изведени су њени преводи: Ж. Бајар и Ж. де Ваји: Муж на селу, комедија у 3 чина (са немачког превода Торенбарга, 1875); Е. Хилдебрант: Осам дана после венчања, комедија у 1 чину (1875); Ф. Кајзер: Палата и лудница (1884), Г. Мозер и Ф. Шентан: Наше жене, комедија у 5 чинова (1884) и Ј. Плец: Очарани кнез, комедија у 3 чина (1886).

ЛИТ: А-м, † Персида Пинтеровићева, Српкиња, илустровани календар за 1897, Велика Кикинда 1896, с. 124; К. Цв(етковић), Педесетогодишњица Више женске школе у Београду (1863-1913), Бгд 1915, с. 133-134; К. Холецова, Персида Пинтеровићева, Српкиња, њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна уметност до данас, Наклада Добротворне задруге у Иригу, Сарајево 1913.

Ђ. П.