ПИВНИЧКИ Бранко – оперски певач, бас (Србобран, 11. X 1917 – Београд, 15. I 1983). Певање је студирао у Срадњој музичкој школи у Бгду у класи М. Јовановића, а потом на Музичкој академији у Бгду, на којој је, у класи Н. Цвејића, и дипломирао 1947. Од 1936. па све до пензионисања, 1971, био је ангажован у Опери НП Бгд, у којој је од 1959. до 1963. био и вршилац дужности директора. Културан и музикалан певач, здравог и сонорног гласа, тумачио је низ значајних улога басовског репертоара, као што су Фигаро (Фигарова жанидба), Дон Пасквале у истоименој опери, Рамфис (Аида), Гремин (Евгеније Оњегин), Кецал (Продана невеста), Пимен (Борис Годунов), Игуман Стефан (Херцигоња, Горски вијенац) и друге. Веома је интензивна и његова концертна делатност, која обухвата обимни репертоар од преткласичара до савремених аутора. На његовим концертним програмима истакнуто место заузимају домаћи композитори, од којих су му неки и посвећивали своја дела (С. Рајичић, Н. Херцигоња, Б. Симић, Д. Радић, В. Перичић и др.). У току две деценије, као доцент Музичке академије у Бгду, бавио се педагошким радом: предавао је соло-певање, глуму и методику соло певања. Гостовао је, самостално или у саставу Опере НП, у многим градовима у нашој земљи и иностранству и снимао на магнетофонске траке и грамофонске плоче. Истакао са и као активан друштвено-политички радник. Својим радом везан је и за оперска извођења у НСаду. Г. 1941. је, као стални гост НПДб, певао улогу Пандолфа на премијери и неколико реприза Перголезијеве Служавке господарице. Као стални гост СНП, 1948. у првој послератној поставци Риголета тумачио је на премијери и у низу реприза обе басовске улоге – Спарафучила и Монтерона. Гостовао је у СНП и као Сам у Балу под маскама.

ЛИТ: Ђ. Игњатовић, Двема оперским премијерама Бановинско позориште обнавља Оперу у Н. Саду, Дан, 13. II 1941; -off, Operabemutató a noviszádi szinházban, Napló, 14. II 1941; А-м, Реприза опере „Служавка господарица“ – Гостовање Катарине Јовановић, Дан, 21. II 1941; А-м, „Риголето“, ВС, 1948, бр. 14, с. 35.

В. П.