ПЛАВША Душан – музиколог и музички критичар (Сопот, 2. III 1924 – Београд, 21. VIII 2009). Основну школу похађао је у Мостару, НСаду и Бгду, где је завршио и гимназију 1942. Истовремено је завршио нижу музички школу „Стеван Мокрањац” и средњу музичку која је била при Музичкој академији. Дипломирао је 1956. на Музичкој академији у Бгду, уметнички смер, у класи проф. Ћирила Личара. У Радио-Бгду се запослио 1947. као музички сарадник, па од 1951. ради као начелник Музичке редакције и затим до 1953. као музички редактор. У Радио-Југославији  је од 1953. до 1954. такође био музички редактор. Истовремено је био корепетитор хора „Жарко Зрењанин” (1953-1954) и уређивао је омладински лист „Прозор” (1950-1951). У Републички секретаријат за просвету прешао је 1960. где је радио као просветни инспектор и референт за музичке школе у Србији. Хонорарно је предавао музику на Академији за филм, позориште, радио и телевизију у Бгду школеке 1963/64, а већ следеће, 1964/65, је био на усавршавању у Прагу на Карловом универзитету. Тамо је написао студију Аналогија говорног и музичког изражавања, коју је пријавио као докторску тезу, али је није одбранио. Рад је ипак објавио 1969. у књизи Музика из разних аспеката, есеји и студије. По повратку у земљу радио је као музички аранжер у Дому ЈНА у Бгду, затим као професор музичког васпитања у X београдској гимназији и Школи за васпитаче, после чега је једно време био самостални музиколог. Од 1970. је живео и радио у НСаду, у Средњој музичкој школи „Исидор Бајић“, где је предавао теоријске предмете. По основању Академије уметности у НСаду изабран је 1975. за ванредног, а од 1980.  за редовног професора за предмет методика музичког образовања. Истовремено је од 1976. до 1978. био шеф Музичког одсека, а од 1979. до 1981. продекан за васпитно-образовни рад на Академији. Пензионисан је 1987. на лични захтев, али је хонорарно предавао све до 2001. Поред педагошког рада од 1970. бавио се музичком критиком, а приказе је објављивао у многим листовима и часописима, између осталих и у: „Београдским новинама”, „НИН“-у, „Политици”, „Борби”, „Дневнику”, „Звуку”, „Изразу”, „Нашим теама”, „Културном животу” и др. Од 1954. до 1960. био је главни уредник часописа „Савремени акорди”, а 1972. главни уредник и редактор за музичку уметност у енциклопедијском лексикону Мозаик знања. Био је дугогодишњи сарадник Радио-Бгда, Радио-Згба, Радио-Сарајева и Радио-Скопља. Написао је и уџбенике Уметничко васпитање I за први и други разред средњих стручних школа, а приредио је и написао предговор за књигу студија Војислава Вучковића Уметност и уметничко дело. Био је члан Савета за културу града Бгда, затим Културно-просветног већа Југославије, Савета Музиколошког института САНУ, Просветног савета Војводине, сарадник издавачке куће „Нота” у Књажевцу и дугогодишњи члан-сарадник МС. Музику је проучавао „са естетског и социолошког, повјесног и занатско-техничког стајалишта, с гледишта педагогије, психологије и хисторије, настојећи проникнути у њезину срж и довјести је у везу с другим умјетностима”, а као музички критичар важио је за најистакнутије јер је имао велики дар запажања и јасно излагање.

БИБЛ: Увод у музичку уметност, Бгд 1967;  Музички портрети и профили, Бгд 1968; Новосадске музичке бриге, Политика, 2. III 1968; Форме декоративности и натурализам у музици, Звук, Сарајево, 1974, бр. 3, с. 39-51; Емоционално и рационално у музици, Звук, Сарајево, 1980, бр. 3, с. 8-14;  Интенционалност у музици, Звук, Сарајево, 1981, бр. 1, с. 24-30; Музика, прошлост, садашњост, личности и облици, Бгд 1981; Улога Милоја Милојевића у развоју општег музичког образовања и музичке педагогије у Југославији, Звук, Сарајево, 1985, бр. 1, с. 11-16.

М. Л.