ПОЛОВИНА Никола – преводилац (Гомирје, Хрватска, 22. IX 1885 – Београд, 30. X 1975). Рођен је у породици Симеона, нижег шумарског службеника, и Симеоне, рођене Мрвош, домаћице. Гимназију са испитом зрелости завршио је у Сремским Карловцима 1903. Студирао је филозофију у Грацу, Прагу и Згбу, где је апсолвирао 1908. Од 1908. до 1909. радио је у редакцији загребачког „Србобрана“. Од 16. IX до 16. XI 1909. био је наставник гимназије у Подгорици, а од 16. XI 1909. до 10. X 1911. „намјесни учитељ“ у Сењу. Затим је прешао у Србију. Од 1911. до 1919. био је предметни наставник гимназије у Нишу, а од 1919. до 1923. предметни наставник и професор гимназије у Крушевцу. У међувремену, марта 1921, положио је у Бгду професорски испит из српскохрватског језика и књижевности, као главног, и немачког језика, као споредног предмета. Од 1923. до 1924. био је професор гимназије у Белој Цркви. Од 1924. до 1925. службовао је као професор и директор гимназије у Бачком Петровцу. Указом од 27. II 1925. постављен је за инспектора, а 3. VIII 1926. за начелника Министарства просвете. Од 29. IX 1930. обављао је дужност директора Треће женске гимназије, а од 18. VIII 1940. директора Друге мушке гимназије у Бгду. Пензионисан је 11. VII 1941. После Другог светског рата био је професор у Другој мушкој гимназији до 9. X 1946, када је отишао у пензију. Од 14. IX 1947. до 1. IV 1958. радио је као хонорарни стручни сарадник у Институту за српскохрватски језик при САНУ у Бгду у својству обрађивача и помоћног редактора Речника српскохрватског језика. Писао је подагошке чланке и расправе. Бавио се превођењем, највише са немачког, чешког и руског. У периодичним публикацијама и посебно објавио је преводе појединих дела Оскара Вајлда, Станислава Пшибишевског, Кнута Хамсуна, Макса Нордауа, Ј. В. Гетеа, А. Куприна, Н. Корфа, Х. Хајнеа, Т. Мана, С. Цвајга и других. За репертоар српских позоришта превео је са чешког, немачког и мађарског следећа драмска дела: Перчин Б. Викове-Куњетицке, изведен у СНП 1914; Жена сатана Карла Шенхера, изведена 1923. у НП у Бгду па у новосадском НП; Црквени миш Ласла Фодора, изведен у београдском НП 1929. а у Н-Оп 1930, Оно што се зове љубав Едвина Берка (1931. у НП у Бгду па у Н-Оп); Дивља патка Хенрика Ибзена (1935. у НП у Бгду па у НПДбС); Зар Жералдина није анђео Ханса Јараја (1934. у НП у Бгду па у СНП); За заслуге Сомерсета Мома (у Бгду 1934); Двопрег Е. П. Монтгомерија (у Бгду 1935) и Патриота Алфреда Нојмана (у Бгду 1937).

ЛИТ: А. С(авић)-Р(ебац), Флорентиске ноћи, Српски књижевни гласник, 1922, св. VI, бр. 4, с. 316-317; Б. Пеић, Стефан Цвајг, Жозеф Фуше, ЛМС, 1953, књ. 371, св. 5, с. 398; С. В. Цветковић, Репертоар Народног позоришта у Београду 1868-1965, Бгд 1966.

М. Н.