ПОПОВИЋ Дака – инжењер, председник ДСНП (Нови Сад, 28. XII 1886 – Нови Сад, 17. II 1967). Рођен је у ратарској породици танког имовног стања. Шест разреда основне школе завршио је у родном граду, а затим је добио стипендију из Фонда Луке и Марије Миланковића, намењену искључиво ученицима реалке и студентима технике. Реалну гимназију учио је у Сегедину а студије усавршавао на Техничком факултету у Будимпешти, где је истовремено студирао и на Правном и на Филозофском факултету. За време гимназијског школовања и студија бавио се музиком и спортом; у Будимпешти је био и председник студентске организације Коло младих Срба. По завршетку техничких студија почео је инжењерску праксу у Будимпешти. У Првом светском рату је био мобилисан у аустроугарску војску, а после рата је радио најпре у Железничкој дирекцији у Суботици, па у Грађевинској дирекцији у НСаду, где је, затим, водио своје грађевинско предузеће. Изградио је или пројектовао већи број грађевина трајније вредности: гимназију у Бечеју, болницу у Сомбору, цркву у Ади и капелу у Мошорину (обе, по жељи наручилаца, у српско-византијском стилу), више зграда на Булевару маршала Тита (данас булевар Михајла Пупина) у НСаду; грађевински је уредио Булевар и Лиман. Његовим заузимањем и по његовом пројекту подигнут је у риту насип за заштиту НСада од поплава, чиме је добијено и 6000 катастарских јутара плодне земље. Као припадник Радикалне странке изабран је 1927. за посланика Скупштине Бачке области, а затим, гласовима ратара из сељачких крајева НСада и околине, и за народног посланика. У 1928. је извесно време био министар аграрне реформе, а у 1929, недуго, први бан Дунавске бановине. На бански положај убрзо је поднео оставку „јер није био вољан да се подвргне режиму и систему у којем би… имао бити само послушан извршилац захтева и наредаба других“. Крајем 1931, као истакнути представник јавног и друштвеног живота у Војводини, именован је за сенатора. О његовој политичкој делатности „не постоје приговори ни моралне, ни националне, ни социјалне природе“. П. је 1923. организовао прву Индустријску изложбу у НСаду. Био је председник новосадске Трговинско-индустријске и занатске коморе и Савеза земљорадничких задруга. Маја 1935, уз знатне материјалне жртве, покренуо је информативни дневни лист „Дан“, који је доцније преузео други власник. У том листу је, с његовим знањем и одобрењем, било запослено и неколико новинара – припадника напредног покрета. У „Дану“ је, у низу чланака, непрекидно скретао пажњу јавности на фашизацију Немаца у Војводини и на њихова провокативна понашања и активности. Такође, залагао се за оснивање Грађанског д. д. за електрификацију НСада, јужне Бачке и источног Срема да би се паралисало експлоататорско предузеће новосадске Електричне централе, експонента крупних пештанских капиталиста, и подвргавао аргументованој критици комуналну политику тадашњих новосадских градских управа. За време окупације, повучен из јавног живота, посветио се проучавању прошлости Војводине и НСада; без двоумљења одбио је понуду окупатора и домаћих квислинга да се укључи у политички живот „обновљене Мађарске“. Био је тих, скроман и уздржан човек, исправан и у приватном и у јавном животу, одмерен у расуђивању и објективан у закључцима, спреман да помогне свима којима је помоћ била потребна. Искрен родољуб, изразите југословенске оријентације и без трунке искључивости, на политичке положаје није долазио из личне амбиције него стицајем ондашњих друштвених констелација и политичких околности. Бавио се научноистраживачким и публицистичким радом. Студије, расправе, чланке и приказе објављивао је у листовима и часописима: „Савремена општина“, „Пољопривредни гласник“, „Застава“, „Радикал“, „Гласник Историјског друштва у НСаду“, „Културно-привредни преглед“, „Уметнички преглед“, „Věstník Československé Akademie Zemědělské“ (Праг), „Видици“, „Дан“, „Летопис МС“, „Календар МС“ (1961-1963), „Зборник МС за друштвене науке“, „Зборник МС за природне науке“, „Зборник државних архива Војводине“, „Рад војвођанских музеја“, „Наша сцена“, „Дневник“. Заступљен је и у публикацијама: Војвођани о Војводини (Бгд 1928), Споменица града Новог Сада (НСад 1933), Војвођански зборник,  II (НСад 1939), Прилози и грађа за познавање насеља и насељавања Војводине (НСад 1964). Његову пажњу посебно су привлачиле теме из политичке и културне прошлости Војводине, социолошка питања која се односе на Војводину, аграрна питања и проблеми, војне границе на тлу Војводине, етнолошке студије и колонизација између два светска рата. Објављивао је и радове из историје књижевности и ликовних уметности. У посебним књигама му је штампано: О централном гробљу (НСад 1925), Проблеми наше железнице (НСад 1927), Банат, Бачка и Барања (НСад 1935), Вук, детињство и младост (НСад 1937), Вук и његово доба (НСад 1940), Панчево у Српском покрету 1848-1849 (НСад 1954). Остало му је необјављено неколико рукописа, међу њима и монографија Српски покрет у Војводини 1848/49 (на 849 страница, чува се у Рукописном одељењу МС под бр. М 8758). П. је, и поред велике заузетости на многим странама, био ангажован и у ДСНП. На Главној скупштини, одржаној 6. XI 1921, био је изабран за члана УО, а на Главној скупштини одржаној 15. III 1925. за председника ДСНП. На том положају није дуго остао: 13. VII 1925. је, због оптерећености многим пословима, поднео оставку која му је „са жаљењем узета на знање“. Са функција које је заузимао залагао се да се побољша материјални положај СНП и пружи подршка иницијативи новосадских грађана да се у НСаду, после 1928,  подигне позоришна зграда. Из области позоришта написао је три рада, од којих му чланак О стогодишњици „Родољубаца“ није објављен (РОМС, бр. М 1773).

БИБЛ: Историска позадина „Родољубаца“, ЛМС, 1951, књ. 367, с. 156-165; О Стеријином „Скендербегу“, НС, 1956, бр. 118-119, с. 5.

ЛИТ: Л. Д(отлић), Ново дело Даке Поповића, Вук и његово доба, Дан, 24. I 1940; Г. Б(ригљевић), Дака Поповић, Вук и његово доба, Видици, Бгд, 1940, бр. 4, с. 118-119; П., Дака Поповић, Вук и његово доба, Нови источник, 1940, бр. 5, с. 167-168; М. Л(есковац), Једна нова књига о Вуку Караџићу, Културно-просветни преглед, НСад, 1940, бр. 7-9, с. 357-358; Т. Милитар, Инж. Дака Поповић, Зборник МС за друштвене науке, 1967, 1967, бр. 47, с. 160-161; Т. Милитар, Библиографија радова Даке Поповића, Зборник МС за друштвене науке, 1967, бр. 47, с. 162-164; С. Марић, Дака Поповић (1886-1967), Зборник МС за књижевност и језик, 1967, књ. 2, с. 326-327.

Л. Д.