ПОПОВИЋ Емилија – глумица (Велики Бечкерек, 12. VII 1859 – Београд, 1917). Потекла је из глумачке породице Поповића, као кћи Катарине, најстарије сестре Драгиње Ружић, Софије Вујић, Љубице Коларовић и Јелисавете Добриновић. На сцени СНП у НСаду наступала је у дечијим улогама од маја до новембра 1869; затим је била члан путујућих позоришта свога ујака Лазе Поповића (до 1874) и Ђ. Пелеша до 1878, када је ступила у НП у Бгду и у њему стекла угледно место. Отмене појаве, лепог лица и стаса, дискретног покрета и трагичарског дара, тумачила је најпре љубавнице, затим жене из високог друштва и краљице, а у зрелом добу и трагичне мајке, нарочито у драмама Ива Војновића.

ЛИТ: А-м, Кр. Српско народно позориште у Београду, Позориште, НСад, 1885, бр. 19, с. 95-96, бр. 20, с. 99, бр. 21, с. 105, бр. 22, с. 106-107; М. Војновић, Двадесетпетогодишњица Емилије Поповићеве, сталног члана Краљевског Српског Народног Позоришта, Велика Србија, 1903, бр. 63, с. 34; А-м, Госпођица Емилија Поповићева, Велика Србија, 1903, бр. 69, с. 3; А-м, Емилија Поповић, Годишњак Краљевског Српског Народног Позоришта, Бгд 1918-1922, с . 45-46; Л. Дотлић, 17 чланова славне глумачке династије, Позориште, НСад, 1971, бр. 6, с. 13.

С. Ј.