ПОПОВИЋ Михаило Р. – преводилац (?, 1866 – Београд, 8. II 1933). Основну школу, гимназију и историјско-филолошки одсек Велике школе завршио је у Бгду (1888). Радио је као предавач у Другој београдској гимназији у школској 1888/89, а од јесени 1889. у Немачкој наставља студије опште историје. Докторат је положио на универзитету у Лајпцигу. По повратку у Србију предавао је у Првој београдској гимназији (предавач 1894-1897, професор 1897-1900). Од 1900. до 1903. је био запослен као секретар Министарства просвете, па отправник послова у Паризу (1903-1904), до 1908. поново у Првој београдској гимназији, од 1908. до 1914. био је помоћник библиотекара у Народној библиотеци у Бгду и истовремено је хонорарно предавао општу историју на Војној академији (1907-1914); после Првог светског рата, од 1919. до 1921. био је начелник Одељења више наставе Министарства просвете. Уређивао је часопис „Наставник“ (1900-1902). Писао је приказе и прилоге из области историје и преводио са француског и немачког. У београдском НП изведено је двадесетак његових превода, а у СНП шест: Отмица Сибињанака Паула Шентана и Франца Шентана (1899), Фромон и Рислер Алфонса Додеа и Адолфа Белоа (1900), Васантасена индијског краља Чудраке, драматизација Емила Пола (1901), Шелеров пансионат Карла Лауфса (1905), Завичај Хермана Зудермана (1912) и Сви су невини Аугуста фон Коцебуа (1925).

ЛИТ: М. А. Костић, Михаило Р. Поповић, Гласник Југословенског професорског друштва, 1932/33, св. 6, с. 588-590; Уредништво, Михаило Р. Поповић, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 1932, св. 2-3, с. 306.

С. В.