БОРОДИН Александар Порфирјевич (Александр Порфирьевич Бородин) – руски композитор (Петроград,  12. XI 1833 – Петроград, 27. II 1887). По професији лекар и хемичар, био је сарадник Мендељејева; завршио је Медицинско-хируршку академију 1856, а две г. касније стекао степен доктора медицине. Још у детињству, а затим и у младићском добу, забављао се компоновањем и свирањем на виолончелу, флаути и клавиру као љубитељ музике. Његова стваралачка, композиторска активност порасла је благодарећи познанству са Балакирјевим  и учешћу у раду кружока, касније познатог под именом Петорица, који је себи ставио у задатак да створи дела руске националне музике, независно од стила и облика западноевропских мајстора. Оригиналан мелодичар,  смеон у хармонији, са смислом за избор тонских боја које дају бљештаву  живописност његовим делима, Б. је националну колоритност своје музике остваривао складном синтезом изворне руске или источњачке мелодике и ритмике са романтичарском хармонијом и логиком у изградњи облика. Овај доследни поборник националног музичког правца оставио је мали број композиција, свега двадесетак. Важнија дела: 2 симфоније (трећа недовршена), симфонијска поема Скице из централне Азије, 2 гудачка квартета, 1 гудачки секстет, 2 клавирска квинтета, 1 трио за две виолине и виолончело, 18 соло-песама и опера Кнез Игор. Оперу је Б. писао пуне две деценије, али га је смрт омела да доврши своје најзначајније уметничко остварење. Довршили су је у многим деловима, а према ауторовим скицама, Римски-Корсаков и  Глазунов. Велику подршку Б. је за живота добио од Ф. Листа, са којим се  упознао у Вајмару 1877. Од тог доба дела му се изводе широм Европе и  Америке. У СНП је опера Кнез Игор била више пута премијерно извођена. Балет Половецке игре, иначе саставни део опере Кнез Игор, извођен је и самостално у оквиру Балетског дивертисмана.

М. Х.