БОШКОВ Живојин – књижевник и преводилац (Врањево, данас Нови Бечеј, 29. XI 1909 – Нови Сад, 3. III 2002). Гимназију је завршио у Новом Бечеју, а југословенску и руску књижевност студирао на београдском Филозофском факултету, где је дипломирао 1934. Деловао је у револуционарном студентском покрету и 1934. изведен је пред Суд за заштиту државе, али је ослобођен оптужбе. Није могао да се запосли све до 1939, када је у Новом Бечеју у тамошњој гимназији добио суплентско место. За време окупације био је без запослења. Од 1943. је учествовао у ослободилачком покрету. После Другог светског рата радио је у управи у НСаду као руководилац Сектора за културу и просвету, а 1946. је изабран за професора прве више школе у Војводини: на Вишој педагошкој школи у НСаду предавао је књижевност, а од 1947. до 1952. био је и ректор. Кад је Школа укинута, 1963, прешао је у Матицу српску за управника Рукописног одељења и са тог места 1980. отишао у пензију. У МС је био секретар Књижевног одељења (1952-1963), дугогодишњи члан УО  и Савета и један од уредника ЛМС (1946-1951. и 1953-1957). С великом акрибијом и познавањем материје писао је књижевне студије, расправе, есеје, приказе и белешке о нашим и руским писцима. Неоспорно је био најбољи познавалац живота и дела Јакова Игњатовића, а као такав је добио и признање Игњатовићеве задужбине у Сентандреји. Запажене су му књиге Чланци из књижевности (НСад 1949) и Јаков Игњатовић (НСад 1988). Написао је велик број предговора и поговора за књиге које је приредио за штампу или превео. За студију Млади Игњатовић (Зборник МС за књижевност и језик, 1-2, 1966) добио је Октобарску награду НСада (1968). Добитник је и Вукове награде. За СНП је са руског превео драму Максима Горког Варвари, која је извођена 1945/46, а била је и на репертоару Југословенског драмског позоришта. Превео је и Гогољевог Ревизора, који је игран на сцени београдског НП (1962/63). Редитељи СНП су се приликом постављања драматизација Јакова Игњатовића на сцену користили мемоарима и делима које је Б. сакупио и приредио за штампу. Писао је приказе представа СНП, обраћајући посебну пажњу на редитељско тумачење духа појединих књижевних дела.

БИБЛ: „Варвари“ Максима Горког, СВ, 18. IV 1946; „Дундо Мароје“, комедија Марина Држића, ЛМС, 1949, књ. 364, с. 182; Драматизована „Сеоска учитељица“, НС, 1951, бр. 6, с. 2; Стеријин „Лажа и паралажа“, ЛМС, 1951, књ. 367, с. 230; Озлојеђени Стерија , НС, 1956, бр. 112-113, с.3-4; „Адам и берберин“, Позориште, НСад 1969, бр. 2, с. 1 и 13.

Д. П-в