РАЈКОВИЋ Лазар – драмски глумац (Чајетина, 14. I 1867 – Београд, 1905?). Каријеру је започео 1. III 1886. у путујућем позоришту Фотија Иличића, приликом гостовања дружине у Бијељини. У сезони 1890/91. наступао је у НП у Бгду, а затим у СНП у НСаду (1891-1893). После краћег боравка у трупи Михаила Лазића-Стрица 1893. вратио се исте г. на београдску позорницу, где је играо до смрти, са прекидима од 1903, када је почео да поболева. На сцену СНП је дошао као даровит али још неискусан почетник којем је било омогућено да се опроба у разноврсним ликовима, од јуначких до комичних. И поред недостатака у сценском говору, неспретности у мимици и кретњама, пренагљености у комици опонашањем игре Веље Миљковића, његов изразити комичарски дар је запажен у написима А. Г. Матоша и Боривоја Поповића. У ликовима симпатичних љубавника, бонвивана, сметењака и доброћудних типова у домаћој и руској класици, француском водвиљу и оперети, временом је развио аутентични сценски стил, близак комици Чича-Илије Станојевића, те је сматран његовим наследником и једним од најдаровитијих млађих глумаца у Србији на прелазу два столећа.

УЛОГЕ: Штуцер (Саћурица и шубара), Стева Грабић (Честитам), Пуја (Подвала), Начеоник (Радничка побуна), Теодор (Диран и Диран), Ђорђе Бодиновић (Јаквинта), Ђенерал фон Хауенштајн (Неће варошанку), Жуберт (Париска сиротиња), Цобел (Ђаволове стене), Карло (Три жене у један мах), Пера (Врачара), Лечник (Ева), Губернатор острва Ифа (Гроф Монте Христо), Лечник (Александра), Сентгалија (Челик-човек), Краљевић Марко (Сабља Краљевића Марка), Миљко (Задужбина цара Лазара), Мутимир (Немања).

ЛИТ: Т. О(стојић), Разбојници, Позориште, НСад, 1891, бр. 15, с. 62-63; -к, У недељу 6. септембра приказан је „Сеоски лола“, Банаћанин, Велика Кикинда, 1892, бр. 38, с. 3; А-м, Народно позориште, Српске новине, Бгд, 1892, бр. 281, с. 1; Ј. Хр(аниловић), Сабља Краљевића Марка, Позориште, НСад, 1892, бр. 6, с. 22-23.

С. Ј.