БОТИЋ, Лука – књижевник (Сплит, 28. I 1830 – Ђаково, 22. VIII 1863). Отац му је био надничар а мати праља и имали су деветоро деце. Б. се школовао на италијанском језику: у Сплиту је завршио основно и средње образовање, а у Задру је студирао теологију. У јесен 1851. код Метковића је прешао у Херцеговину, а одатле пешке у Сарајево. Потом је у Бгду неко време боравио у дому Матије Бана, одакле је 1852. прешао у Згб, где је радио у Гајевој штампарији „Народних новина“. Уз помоћ Игњата и Андрије Брлића постао је 1853. чиновник на бискупском властелинству у Ђакову, а крајем 1854, у знак признања за спев Побратимство, „архивар и актуар“. Одбио је Штросмајеров захтев да се сви његови чиновници закуну да ће бити цару верни, да неће припадати тајном друштву и да ће се уздржати од политичке агитације и дао оставку на службу крајем децембра 1860. У зиму 1860/61. обрео се у родном Сплиту, а онда је изабран за заступника у хрватском Сабору (1861), где је био члан школског и административног одбора. После двогодишњег боловања умро је од туберкулозе. Највише је сарађивао са часописом „Невен“, у којем је објавио готово сва своја књижевна дела (приповетке и песме, 1854), али и са „Господарским листом“ (1860), који му је доделио прву награду (за најбољи прилог на основу гласова читалаца) за приповетку у стиховима Побратимство. На Марјану код Сплита подигнут му је споменик (рад Ивана Мештровића, 1905), а на кућама у Ђакову (1908) и у Сплиту (1930) постављене су спомен-плоче. Његову „хисторичку приповиест из народног живота у Далмацији у другој половици шеснаестога виека“ Биедна Мара драматизовао је (у 4 чина) Нико Бартуловић (праизведба у Сплиту 1922, у СНП приказана 1934). Према тој драматизацији Бранко Радица написао је либрето за музичку драму Адел и Мара, коју је компоновао Јосип Хаце и која је у Н-Оп изведена 1933.

БИБЛ: Биједна Мара, Згб 1861, Сплит 1918, Беч 1921; Петар Бачић, Осијек 1862; Пјесме, Згб 1885; Побратимство и Биједна Мара, Згб 1921; Дилбер-Хасан, Сплит 1930; Дјела (целокупна), Згб 1949; Изабрана дјела, Згб 1949.

ЛИТ: М. Павлиновић, О животу и пјесмах Луке Ботића, предговор у: Пјесме, Згб 1885, с. III-XXI; (М.) П(олит) Д(есанчић), Лука Ботић, Браник, 1905, бр. 244; Г. Тартаља, Прослава Луке Ботића, Нови лист, 1923, бр. 446, с. 1; Н. Бартуловић, О 100-годишњици Луке Ботића, Српски књижевни гласник, 1930, бр. 8, с. 589-599; М. Ујевић, Хрватски пјесник Лука Ботић, календар „Даница“, 1931, с. 86-89.

В. В.