РАВАСИ Љубица – глумица (Чента, код Зрењанина, 25. VIII 1916 – Нови Сад, 10. III 1995). Девојачко презиме јој је Лазарев; први супруг јој је био редитељ Синиша Раваси (в), а други диригент Гаетано Чила (в). Сахрањена је на Успенском гробљу поред првог мужа – С. Равасија. Завршила је седам разреда гимназије у Петровграду (1936), наступајући истовремено у петровградском аматерском позоришту, где ју је запазио редитељ Александар Верешчагин; са њим се припремала за аудицију у НПДб, у које је примљена 25. VII 1937; на професионалној сцени је дебитовала 23. IX 1937. у Сомбору улогом Авдотје у комаду Марусја Л. Урванцова. Из НПДб је 1. VIII 1940. отишла у скопско НП, у којем је остала једну сезону. Од 1. VIII 1941. до 31. VII 1942. је била чланица ДНП у Панчеву, од 1. VIII 1942. до 31. VII 1943. у НП у Пожаревцу, од 1. VIII 1943. до 29. II 1944. НП у Нишу, а од 1. III 1944. до 15. II 1945. Обласног позоришта у Краљеву. У СНП је била ангажована од 16. II 1945. до 31. VIII 1951. (у НСаду је 1948/49. завршила и Курс глуме) и од 1. IX 1952. до пензионисања (31. X 1972). Сезону 1951/52. провела је у НК „Иван Зајц“ у Ријеци, где је одиграла шест улога: Клару Грубарову у Златаревом злату, Клару у Леди, Шјору Либеру у Рибарским свађама, Наташу у Пониженима и увријеђенима, Персиду у Протекцији и Белису у Досјетљивој дјевојци. По повратку из Ријеке опробала се и као педагог: од 1953. до 1955. предавала је глуму у Државној позоришној школи, а од 1964. до 1966. у Драмском студију СНП. Г. 1953. и 1954. краћим чланцима је сарађивала у часопису „Наша сцена“. Одлично је говорила италијански језик; у слободном времену је сликала, па је и изложила своје радове у фоајеу СНП априла 1970, на заједничкој изложби са колегама-глумцима Витомиром Љубичићем и Мирком Петковићем – „Палета иза сцене“. Више пута је бирана у Позоришни савет и у Драмско веће СНП. У широком и разноликом репертоару за три и по деценије уметничког рада са запаженим успехом је остварила велик број улога веома различитих по жанру: од комичних до карактерних и од оних лирски интонираних до трагичних. Изузетно широк распон њених стваралачких могућности потврђује и изузетност њене многоструке глумачке обдарености, њен смисао за аналитички приступ улози и садржајно грађење лика, те способност да личности које тумачи креира средствима којима ће се у потпуности изразити њихов карактер, мотивисати њихова функција у представи и остварити концепцијска замисао редитеља. Природно музикална, пријатног, тамније обојеног гласа, са успехом је наступала и у улогама с певањем. Својим најзначајнијим сценским остварењима, од којих је за многа добила неподељена признања и најзахтевнијих критичара у нашим највећим театарским центрима и у иностранству, она је, од почетка педесетих г. до повлачења са сцене, својом уметничком личношћу обележила један прилично дуг период у животу и раду СНП. Као неприкосновеној драмској примадони указана јој је част да 28. III 1981, пред представу Долња земља, свечано отвори нову зграду СНП. Исте г. сликар Милован Станић је неколико месеци боравио у НСаду и начинио цртеже-портрете свих живих глумаца СНП, а само је њен портрет израдио у уљу на платну (чува се у Архиву СНП). Портретисао ју је и Милан Коњовић (уље на платну, 1946), као и Хасан Фазлић (цртеж-карикатура, 1956). Осим два висока одликовања која јој је доделио председник Републике, Ордена рада са златним венцем (1961) и Ордена Републике са сребрним зрацима (1971), награђена је: наградом Повереништва за просвету и културу АП Војводине (1950); наградом Министарства за просвету и културу Републике Србије (1950); наградом Сусрета позоришта Војводине за улогу Рањевске у  Вишњику (Зрењанин, 1950), а на следећим Сусретима у Сомбору 1951. похваљена је за улогу Барунице Лидије у Дубровачкој трилогији (награде нису додељиване); Стеријином наградом за улогу Зеленићке у Родољупцима на првом Стеријином позорју (1956); наградом Сусрета позоришта Војводине за улогу Серафине у Тетовираној ружи (Зрењанин, 1959); Октобарском наградом града НСада за улогу Маргетићке у Вучјаку (1962); наградом Удружења драмских уметника Србије за глумачко остварење Госпође Печом у Просјачкој опери (1964); наградом Сусрета позоришта Војводине за улогу Доке у Зони Замфировој (Суботица, 1969); Седмојулском наградом СР Србије (1973); Повељом града НСада за изузетан допринос његовом културном развитку (1973); највишим признањем СНП – Златном медаљом „Јован Ђорђевић“ и, коначно, за животно дело – Стеријином наградом за нарочите заслуге на унапређивању југословенске позоришне уметности и културе (1980). Војвођанска Скупштина верификовала је њен висок уметнички и људски углед изабравши је 5. V 1983. за члана Савета САП Војводине.

УЛОГЕ: Авдотја (Марусја), Грете Вагнер (Матура), Розина (Два туцета црвених ружа), Матрјона (Васкрсење), Јелка Чизмићева (Сеоска лола), Сестра (Бела болест), Лиза (Васа Железнова), Петра (Ђидо), Грушенка (Браћа Карамазови), Вида, Сарка (Ожалошћена породица), Маша (Живи леш), Ева (Јунак), Јулка (Моји ђетићи), Хиршфелд (Госпођа полаже матуру), Јуца (Кир Јања), Цаја (Ивкова слава), Рањевска (Вишњик), Петруњела (Дундо Мароје), Сара, Фема (Покондирена тиква), Рина (Покојник), Глафира (Вуци и овце), Зеленићка (Родољупци), Баруница Лидија (Дубровачка трилогија), Мирандолина (Мирандолина), Султана (Зла жена), Клара (Леда), Вереница (Крвава свадба), Коштана (Коштана), Јулишка (Пут око света), Маргетићка (Вучјак), Гертруда (Хамлет), Госпођа Александра (Коломба), Канина (Волпоне), Маришкина баба (Трактат о слушкињама), Госпођа Печом (Просјачка опера), Мајка Храброст (Мајка Храброст и њена деца), Начелниковица (Ревизор), Фјокла (Женидба), Лисистрата (Лисистрата), Хестер Колијер (Дубоко плаво море), Серафина дела Розе (Тетовирана ружа), Сида (Поп Ћира и поп Спира), Филумена (Филумена Мартурано), Госпођа Ортанз (Женски оркестар), Клара Заханисјан (Посета старе даме), Живка (Госпођа министарка), Госпођа Журден (Грађанин племић), Ставрогина (Зли дуси).

ЛИТ: А-м, Гостовање Народног позоришта Кнеза намесника Павла у Сенти, Дан, 1937, бр. 256, с. 4; А-м, „Браћа Карамазови“, Југословен, Кикинда, 9. X 1938; А-м, „Васа Жељезнова“, Југословен, Кикинда, 7. IX 1939; А-м, „Коштана“, Југословен, Кикинда, 15. X 1939; А-м, Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине у Сенти, Време, Бгд, 4. XI 1939; Б. Петровић, „Народни посланик“ од Нушића, СВ, 29. IV 1945; А-м, Љубица Раваси, ВС, 1946, бр. 6, с. 14; М. Рајковић, Премијера Нушићевог „Покојника“, СВ, 17. XII 1946; Б. Чиплић, „Волпоне“, комедија од Бен Џонсона, прерадио Стефан Цвајг, ЛМС, 1950, књ. 365, с. 224; Ј. Виловац, „Волпоне“ на сцени Војвођанског народног позоришта, СВ, 17. III 1950; А-м, Подељене су награде драмским уметницима Војводине, НС, 1950, бр. 2–3, с. 1; М. Лесковац, Нушићева „Ожалошћена породица“ и Чеховљев „Вишњик“, НС, 1950, бр. 2–3, с. 2; Б. Чиплић, „Вишњик“, комедија од Чехова, ЛМС, 1950, књ. 366, с. 241; М. С., Првакиња Драме Војвођанског народног позоришта Љубица Раваси, СВ, 17. VII 1950; А-м (В. Поповић), Љубица Раваси, НС, 1952, бр. 47-48, с. 6; А-м, Портрети наших глумаца – Љубица Раваси, НС, 1952, бр. 47-48, с. 6-7; О. Новаковић, „Зла жена“ у драматуршкој обради Ј. Кулунџића, НС, 1953, бр. 54, с. 2; Ј. Виловац, „Покондирена тиква“ на новосадској сцени, Дневник, 12. III 1954; М. М-ћ, Пред новим остварењем, Дневник, 15. IV 1954; С. Лањи, Отело на новосадској сцени, НС, 1954, бр. 86-87, с. 2; С. Симић, Успела испитна претстава позоришне школе, Дневник, 21. I 1955; Ј. Максимовић, Две новосадске премијере, Зрењанин, 28. V 1955; О. Новаковић, Кроз прве Југословенске позоришне игре, НС, 1956, бр. 114-115, с. 4; О. Новаковић, Три улоге Љубице Раваси, НС, 1956, бр. 116-117, с. 16; Д. Поповић, Бранислав Нушић: „Пут око света“, ЛМС, 1956, књ. 378, с. 583; М. Б(абинк)а, „Власт“ и „Покондирена тиква“, Дневник, 17. I 1958; С. Ст(анић), „Тетовирана ружа“ – потресна прича, Дневник, 24. X 1958; М. Кујунџић, Антика у атрактивном руху, Дневник, 8. XI 1959; О. Новаковић, „Лизистрата“ Аристофана, НС, 1959, бр. 147-148, с. 3; М. Антић, Љубица Раваси, Дневник, 21. V 1961; Ј. Замуровић, Волимо тај град, Зрењанин, 25. XI 1961; Ј. Б., Вести из Српског народног позоришта – Нови Сад, Позоришни живот, Бгд, 1963, бр. 22, с. 44; Г. Дивљак-Арок, Вече Љубице Раваси, Дневник, 4. XI 1965; М. Антић, Љубица Раваси: детињасто заљубљена у свет, Дневник, 30. I 1966; Г. Д(ивљак)-А(рок), Брехтов свет у част октобра, Дневник, 20. X 1967; В. Поповић, Љубица Раваси, Позориште, НСад, 1968, бр. 1, с. 14; В. М(иросављевић), Љубица Раваси у улози Симке, Дневник, 11. II 1969; Д. Поповић, Стеван Сремац: Зона Замфирова, ЛМС, 1969, књ. 403, с. 471; А-м, Глумци сликари, Дневник, 18. IV 1970; К. С(авић), О „Ревизору“, Позориште, НСад, 1971, бр. 2, с. 15; Л. Геролд, Држање главе Ане Андрејевне, Позориште, НСад, 1971, бр. 3-4, с. 18; А-м, Опроштај Љубице Раваси, Дневник, 21. I 1972; А-м, Дозвола за јубилеј, Дневник, 10. III 1972; В. Миросављевић, Љубица Раваси као Стара дама, Дневник, 23. VIII 1972; А-м, Седмојулска награда Љубици Раваси, Позориште, НСад, 1973, бр. 1, с. 3; Р. Поповић, Свакој улози сам се радовала, Позориште, НСад, 1973, бр. 6, с. 5; А-м, Љубица Раваси – 35 година уметничког рада, Позориште, 1973, бр. 8, с. 4; С. Милетић, Смех Љубице Раваси, Политика, 19. VII 1973; В. Суботић, Љубица Раваси за 35 година уметничког рада, Позориште, НСад, 1973, бр. 9, с. 8; Д. Ђурковић, Реч на прослави Љубице Раваси, Позориште, НСад, 1973, бр. 9, с. 9; А-м, Награда Љубици Раваси, Позориште, НСад, 1980, бр. 10, с. 4; К. Савић, Носталгична рапсодија, у: Глумцима, с љубављу, НСад 1980, с. 75-78; М. Кујунџић, Љубица Раваси: волела сам да представљам, у: Заточници маште, I, НСад 1986, с. 47-83; А-м, Умрла глумица Љубица Раваси, Политика експрес, 11. III 1995; Д. Николић, Увек глумица, Дневник, 11. III 1995; Н. М., Умрла глумица Љубица Раваси, Наша Борба, 11. III 1995; В. М(ићуновић), Умрла глумица Љубица Раваси, Политика, 11. III 1995; Н. Попов, Сахрањена Љубица Раваси, Дневник, 12. III 1995; М. Кујунџић, Име глуме: Љубица Раваси, фељтон 1-9, Дневник, од 18. III до 26. III 1995; Д. Ђурковић, Љубица Раваси, НИН, 24. III 1995; Текстови са комеморације, In memoriam, Љубица Раваси, приредила Весна Крчмар, Позориште, НСад мај/јун 1995, бр. 8/9, с. 77-79; В. Поповић, Запис о прослави тридесетпетогодишњице глуме Љубице Раваси, Позориште, НСад мај/јун 1995, бр. 8/9, с. 79-80; Редитељ Миленко Шуваковић о глумици Љубици Раваси, приредио Зоран Т. Јовановић, Позориште, НСад мај/јун 1995, бр. 8/9, с. 80-84; М. Радоњић, Љубица Раваси (1916-1995), Алманах позоришта Војводине, 1996, бр. 29, с. 148.

В. В.