РЕБЕЗОВ Владимир – сценограф (Смедерево, 23. VIII 1921 – Зрењанин, 12. XII 2003). Потиче из руске емигрантске породице. Завршио је Школу за примењену уметност, а 1942. Академију примењених уметности у Бгду. На Академији је учио сликарство код Ивана Табаковића, а знање о сценском простору код Миленка Шербана. Припадао је првој генерацији школованих сценографа код нас. По завршетку студија отишао је у Панчево, у ДНП, где је упознао своју будућу супругу, глумицу Љиљану Животић (в), са којој је 1958. прешао у НП „Тоша Јовановић” у Зрењанину. Пре одласка у Зрењанин, 1956-1958, радио је у НП у Бгду. За време свог радног века урадио је скоро 300 сценографија, већином у Зрењанину, где је приредио и нацрте за костиме за око 50 представа. После рата је као сценограф у СНП гостовао два пута. Више сценографских решења урадио је за телевизију, као и за филм Гласам за љубав. Био је члан Удружења ликовних и примењених уметника Војводине и уметничке колоније „Ечка”. Приредио је више самосталних изложаба сценографија и слика, а излагао је и на многим групним изложбама. За њега је сценски простор увек био отворен за нова ширења, нова тражења и изналажења модернијих решења. Код свих сценографија проналазио је и истицао оно што је карактеристично за задату представу, редуковао је сувишне детаље, а ликовношћу је увек истицао суштину представе. Више пута је награђиван за свој уметнички рад. На Сусрету војвођанских позоришта освојио је награде за сценографију за представе: Малограђани (1959), Ожалошћена породица (1963), Командант Сајлер (1967), Крмећи кас (1971), Буба у уху (1972), Стефан Дечански (1975) и Ревизор (1978). Добитник је и Награде Фонда за културу Зрењанина за представу На зеленој реци Чун (1963), Награде на Сусрету луткара за представу Бајка о заробљеној принцези (1969), Награде СИЗ културе Зрењанина (1973), Ордена рада са сребрним венцем (1974), Награда СО Зрењанин (1975), Награде на Сусрету луткарских позоришта за представу Волшебни магарац (1976), Похвале Удружења драмских уметника Србије за представу Бечка шума (1978). Александар Деспенић је 1992. за ТВ НСад у циклусу „У служби Талије” приредио телевизијски портрет Брачни и уметнички пар Ребезов.

СЦЕНОГРАФИЈЕ: Честитам, Буца, Медени месец, Ја сам невин, Риђокоса, Ивањске ватре, Пијаница, Два оца, Луда Велинка, Јунак, Меркаде, Супруга, Мамзел Нитуш, Господар ковница, Две сиротице, Деда на продају, Дивљуша, Дукат на главу, Звонар Богородичине цркве, Зелена улица бр. 13, Ивкова слава, Лажа и паралажа, Љубав, Љубавна писма, Обичан човек, Оде воз, Поноћна серенада, Поћерка пука, Саћурица и шубара, Скапенове подвале, Смучање на суву, Стари Хајделберг, Сунце, море и жене, Угашено огњиште, Урнебес, Хенрик IV, Част, Човек снује, Пут око света, На бунару, Др, Грађанин племић, Потера, Проста девојка, На дну, Избирачица, Зона Замфирова, Београд некад и сад, Вук Бубало, Просјачка опера.

ЛИТ: О. Новаковић, Нушићев „Свет” у Матићевој режији, НС, 1953, бр. 54, с. 3; Л. Дотлић, Сценографија Владимира Ребезова, Позориште, НСад, 1970, бр. 4, с. 14; Владимир Ребезов 1921-2003, Зрењанин–НСад 2004.

М. Л.