РШУМОВИЋ Љубивоје – књижевник (Љубиш, 3. VII 1939 –). Потиче из земљорадничке породице. Основну школу учио је у Љубишу и Чајетини, а гимназију у Ужицу. Дипломирао је 1965. компаративну књижевност на Филолошком факултету у Бгду. После дипломирања запослио се у Радио-Бгду као сарадник програма за децу (1965-1968) где је уређивао емисије: „Уторак увече – ма шта ми рече“, „Суботом увече“ и „Весели уторак“. У Телевизију Бгд прешао је 1968. и у њој радио до 1974. као уредник у редакцији за децу. Познате су његове емисије: „Двоглед“, „Хиљаду зашто“ и „Хајде да растемо“. Као телевизијски посленик написао је, водио и режирао преко шесто емисија. Једна од најпопуларнијих серија за децу „Фазони и форе“ имала је сто чедрдесет две епизоде. Од 1974. до 1980. радио је као уредник у документарном програму Телевизије Бгд. Једна од најуспешнијих документарних серија је „Дијагонале – приче о људима и наравима“. Од 1983. до 1986. је био уредник у Издавачком предузећу „Књижевне новине“, а од 1986. до 2002. управник Позоришта „Бошко Буха”. Један је од оснивача и члан Управног одбора Задужбине Доситеј Обрадовић, дугогодишњи председник Културно-просветне заједнице Србије. Међу оснивачима је и први председник Одбора за заштиту права детета Србије при организацији Пријатељи деце Србије, у којој је и председник Скупштине. Прве песме објавио је 1957. у ужичким „Вестима” и у „Књижевним новинама”, а од тада редовно објављује у многим часописима и сарађује са свим дечјим листовима и часописима. Објавио је више радио- и ТВ-драма у периоду 1965-1980. Аутор је три уџбеника за основне школе: Деца су народ посебан (други разред, за изборни предмет Грађанско васпитање), Азбуквар и Писменар (први разред). Његови текстови су играни у позориштима: Шума која хода, Невидљива птица, Баба рога, Рокенрол за децу, Успавана лепотица, Ау, што је школа згодна, У цара Тројана козје уши и Снежана и седам патуљака. Његове књиге су превођене на више страних језика. Члан је Удружења књижевника од 1973. Добитник је многих награда и признања: „Невен“ 1971. и 1996; „Младо поколење“ 1971; Бранкова награда 1971; Награда Змајевих дечјих игара 1973; Горанова плакета 1980; Награда на „XII Concorso poesia dialettale in piazza“, Муђа, Италија 1986; Орден заслуга за народ са сребрним зрацима 1989; Premio internacionale puglia, per la sua poderosa e straordinaria opera poetica per l`infanzia, Бари, Италија 1990; Међународна награда „Дени Кеј“, УНИЦЕФ 1990; „Златни кључић“ 1995; Награда УНЕСКО-а 1996; Октобарска награда града Бгда 1996; Награда „Златни лептир“ за животно дело 1997; Вукова награда 1999; „Златни беочуг“ 2004; „Мали принц“ 2005; Инстелова награда 2008; „Мирослав Антић“ 2008; „Бранко Ћопић“ 2010. и многе друге. У СНП је 1972. извођена његова Шума која хода.

БИБЛ: Ма шта ми рече, НСад 1970; Још нам само але фале, Бгд 1974; Домовина се брани лепотом, Крагујевац 1974;  Хајде да растемо,  Бгд 1978; Уторак вече ма шта ми рече, Згб 1980; Имате ли Ршума, Згб 1983; Десет љутих гусара, Бгд 1985; Успавана лепотица, Горњи Милановац 1990; Моје љубавне песме, Бгд 1991; Фазони и форе, Бгд 1991;  Деца су украс света, Бгд 1992;  Ишли смо у Африку; НСад 1996; Сабрана дела, НСад 2000.

ЛИТЕРАТУРА: Ф. Давид, Откривање света, Књижевне новине, 7. II 1970; Д. Ређеп, У Новом Саду свануло вече, Политика, 25. IX 1971; М. Кујунџић, Стихови на трим стази, Дневник, 19. IX 1972; Ђ. Д.,  Ршумовићеве чаробне прозе, Вечерње новости, 20. XI 1972; С. А., Шума осваја публику, Политика експрес, 20. XI 1972; С. Милетић, Љубивоје Ршумовић: „Шума која хода“, Политика, 28. XII 1972; Б. Црнчевић, Куда идеш Ршуме, Дуга, 23. VIII 1975; М. Миленковић, И смех је озбиљна ствар, Књижевност и језик, 1997, бр. 4; Б. Оташевић, Мали као велики, Политика, 7. IV 1995.

М. Л.