РУШКУЦ Богдан – редитељ и музички писац (Нови Сад, 8. XI 1936 – Нови Сад, 3. II 2012). У НСаду је похађао гимназију и средњу музичку школу „Исидор Бајић“; студије клавира завршио је 1961. на Музичког академији у Бгду (у класи Душана Трбојевића), а 1973. дипломирао режију на Факултету драмских уметности у Бгду (у класи Мирослава Беловића). Од 1962. је био запослен као музички уредник у Радио НСаду, а од 1972. до пензионисања, 2001, у Телевизији НСад (одговорни уредник Музичког и Играног програма). Остварио је око 600 музичких и документарних емисија, а био је и музички сарадник „Ловћен-филма“, „Филмских новости“ и новосадске „Неопланте“. Г. 1978. је као доцент предавао на класи глуме на Академији уметности у НСаду. Гостовао је као редитељ у Атељеу 212, Београдском драмском позоришту и у НП у Сомбору. Аутор је либрета за балет Орион, који је на сцени СНП, са музиком Мирослава Штаткића, изведен 1988. У СНП је, к. г., као композитор и музички сарадник учествовао у припреми драмских представа: Јерма (1967), Каплар и цар (1971) и Вучјак (1973), а, такође к. г., режирао је драмске представе Дом (1974), Симовићеву Хасанагиницу (1976), Подсетник или Три дана једне љубави (1977), Олују А. Н. Островског (1979), Догодине у исто време (1980, приредио и избор музике), Злу жену и џандрљивог мужа (1981, урадио и адаптацију), Обешењак (1982),  Аудијенцију (1991) и Стаклену менажерију (1991, урадио и адаптацију), као и Доницетијеву оперу Лучија ди Ламермур (1983). Са оперским ансамблом је 1993, адаптиравши Стеријин текст, режијски приредио Покондирену тикву Миховила Логара, а 1994. режирао је и Мајску ноћ Н. Римског-Корсакова. Критички је приказивао оперске и балетске представе СНП, углавном у новосадском „Дневнику“. Отац Ђорђе Ђура (в) био је директор Стеријиног позорја; супруга Мира рођ. Девић (в) – чланица Балета СНП.

БИБЛ: Срећан родендан, дамо с камелијама, Дневник, 28. I 1968; Честитка Балету, Дневник, 4. II 1968; Свечани тренутак, Дневник, 5. II 1968; Искрени доживљај, Дневник, 7. II 1968; Конац дело (не) краси, Дневник, 9. II 1968; Похвале и питања, Дневник, 11. II 1968; Просечно остварење, Дневник, 14. IV 1968; Чаробни спектакл, Дневник, 26. V 1968; Талас свежине, Дневник, 20. X 1968; Премијера „Мале Флорами“. Од успеха до успеха, Дневник, 19. XI 1968; Успела авантура, Дневник, 15. XII 1968; Два месеца без представе, Дневник, 22. XII 1968; Пушкин и Чајковски (Оњегин или Татјана), Позориште, НСад 1969, бр. 3-4, с. 3; До Пушкина и назад, Дневник, 19. I 1969; Отринова „Есмералда“, Дневник, 22. IV 1969; Репертоарски промашај, Дневник, 12. X 1969; Уместо аплауза, Дневник, 14. XII 1969; Добар избор, добро остварење, Дневник, 11. I 1970; На пола пута, Дневник, 21. VI 1970; Два добра потеза, Дневник, 7. II 1971.

ЛИТ: А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 37; С. Божовић, Прича о људској усамљености, Вечерње новости, 11. XI 1974; Д. Николић, Читав свет је лудница, Позориште, НСад 1974, бр. 2, с. 6; М. Кујунџић, Враћање у зору, Дневник, 20. I 1976; С. Божовић, Пун погодак на Трећој сцени, Вечерње новости, 27. I 1976; Д. Николић, Изненадни састанак двоје младих, Дневник, 2. II 1977; С. Милетић, Хумор поремећених, Борба, 7. III 1977; М. Кујунџић, Опсена светлости и боја. „Олуја“ А. Н. Островског у режији Богдана Рушкуца, Дневник, 29. III 1979; Д. Николић, Увод у анатомију брака, Дневник, 14. III 1980; З. Радовић, Анатомија једног брака, Позориште, НСад 22. IV 1980; М. Кујунџић, Мале бруке, Дневник, 12. III 1981; П. Матеовић, Мук уместо смеха, Политика експрес, 12. III 1981; М. Кујунџић, Дан за вешање, Дневник, 3. XI 1982; Е. Гвоздановић, Подмлађена „Лучија“, Дневник, 6. III 1983; Д. Плавша, Прворазредни доживљај, Политика, 10. VII 1985; А-м, Орион ловац и развратник, Вјесник, Згб 10. IV 1988; В. М(ићуновић), Овације „Ориону“, Политика, 14. IV 1988; Ђ. Филеп, Мит као инспирација, Дневник, 17. IV 1988; М. Сујић-Виторовић, Антика на наш начин, Политика, 18. IV 1988.

В. В.