РУВАРАЦ Коста – критичар и преводилац (Стари Бановци, 1837 – Пешта, 5. I 1864). Седам разреда гимназије завршио је у Сремским Карловцима, а матурирао је у Будиму као текелијанац 1858. Студирао је право у Пешти, слушајући истовремено и предавања на Филозофском факултету – посебно из естетике и филозофије. Био је један од вођа напредне пештанско-будимске омладине; на веома добром гласу у целокупној српској културној јавности, спадао је међу вође Уједињене омладине српске. Он је, са Лазом Костићем, био стуб удружења „Преодница“, које је развијало веома плодну активност, посебно књижевну и преводилачку, и издавало свој алманах. Од 1859. сарађивао је редовно у угледном „Летопису Матице српске“, а у часопису „Даница“ још одраније. Писао је белетристику, посебно приповедну прозу и актуелне путописе. Његова новела Карловачки ђак надживела је његово време. Бавио се филологијом, као вуковац, и етнографијом, али му је главно поље рада била књижевна критика. Стајао је веома чврсто но теоретским позицијама нове романтичарске литературе, а држао се естетских начела немачке идеалистичке филозофије. Можда ни један наш писац није тако ожаљен као Р. Пештанска „Преодница“ одлучила је да сви њени чланови носе црнину за њим шест недеља, у многим местима држане су комеморације и свечане седнице омладине њему посвећене. Лаза Костић је написао песму Над Костом Руварцем, доцније и свој чувени Спомен на Руварца, а то нису једине песме објављене њему у славу. Р. смрт је доживљена као национални губитак. Као човек милетићевски оријентисан и као писац нових идеја, био је у сталној присној вези са вођама СНП. Ђорђевић га, у једном писму упућеном изгледа Вуку 1859, препоручује за васпитача неком (неутврђеном) господичићу у Пешти, настојећи да ублажи његову немаштину (на студијама је живео са 40 форината месечно – истовремено је Лаза Костић имао 200). За Добровољно позоришно друштво у Пешти, свакако на подстицај његовог оснивача Антонија Хаџића, прерадио је (посрбио) две драме: Кобно име непознатог аутора и Инкогнито Јана Паљарика, које су изведене 1861. У овој дилетантској дружини Р. је и играо мање улоге (знамо да је у Паљариковој драми „био учитељ“). Комад Инкогнито Ђорђевић је тражио за СНП (писмом А. Хаџићу од 27. II 1862), али уз услов да се садржај чвршће веже за српски отпор мађаризацији. Р. је прихватио сугестију, али му је Ђорђевић три пута враћао рукопис превода јер није био довољно усклађен са српским народним духом. Шаљући прераду четврти пут, Р. пише да је комад овога пута прерађен „ако не више, а оно толико да је на њему тешко што од словачког наћи“ (писмо Ј. Ђорђевићу од 10. VIII 1862). Р. је један од иницијатора отвореног писма пештанско-будимске омладине (61 потпис) Аци Поповићу Зубу 1863. због његових безобзирних напада на СНП у „Комарцу“ и „Србобрану“. То је писмо део велике полемике напредних и конзервативних снага око концепције и будућности „народног мезимчета“. СНП је извело три његове посрбе: Ђачки послови или Двадесетдевети фебруар (1862), исте г. шаљива игра у четири чина Инкогнито, која се дуго задржала на репертоару, и 1868. Кобно име, шаљива игра у једном чину. Право својине над својим делима Р. је 1863. пренео на СНП. ДНП је 1944. извело комад Карловачки ђак, који је према Р. приповеци написао Властоје Алексијевић.

БИБЛ: Скупљени списи I-II, НСад 1866, 1869.

ЛИТ: Ј. Туроман, Предговор скупљеним списима К. Р., I, НСад 1866; Ј. Скерлић, Омладина и њена књижевност, Бгд 1925, с. 417-419; С. Милутиновић, О Кости Руварцу, Гласник Историјског друштва, 1940, књ. XIII, с. 54-83; Д. Кириловић, Два писма Косте Руварца, Гласник Историјског друштва, 1950, књ. XXIII, 1950, с. 202-203.

Б. Кв