БРАХФОГЛ Алберт Емил (Albert Emil Brachvogel) – немачки драматичар и романсијер (Бреслава, данас Вроцлав, 29. IV 1824 – Берлин, 27. XI 1878). Живот је провео доста немирно и несређено. У родном месту похађао је гимназију, али се интелектуално споро развијао. Отац му је рано умро, а мати му је била психички неуравнотежена. После њене смрти покушава да постане глумац, али као дебитант (1845) у Хицингу (Беч) доживљава неуспех и више не наступа на сцени. На Универзитету у Бреслави студира историју, естетику, литературу и филозофију, 1848. одлази у Берлин; убрзо се због нарушеног здравља повлачи  у једно шлеско село, а када је 1854. изгубио имање долази поново у Берлин и постаје секретар Кроловог позоришта; када је ово позориште банкротирало, кратко време је новинар, а од 1855. посвећује се искључиво књижевном раду, најпре у Берлину, па у Вајсенфелзу (Weißenfels) и поново, до смрти, у Берлину. Већ од 1850. јавља се као драматичар, али је успех доживео тек 1856. драмом Narziß (штампана у Лајпцигу 1857, а у Јени 1882, изишла у шестом издању). И други његови комади били су сценски ефектни: Adelbert von Babenberge (1858), Mons de Caus (1859), Der Usurpator (1860), Sohn des Wucherers (1863), Hogarth (1870) итд. Међутим, сви су имали пролазни успех. Б. романи – написао их је двадесетак – готово редовно почињу фантастично, садрже незрела размишљања и немају континуирани уметнички ниво. Сасвим је заборављена његова лирика, а за театрологе није неинтересантна његова Историја Краљевског позоришта у Берлину (Geschichte des königlichen Theaters zu Berlin, I-II, 1877/78). Његова сабрана дела (Gesammelte Romane, Novellen und Dramen) издао је Макс Ринг, у 10 свезака, 1879-1883. СНП је извело Нарцис 10. XI 1901. у преводу Стевана Д. Поповића.

С. К. К.