РУЖИЋ Жарко – професор језика и књижевности, лектор СНП и професор Драмског студија СНП (Поплат, код Стоца у Херцеговини, 19. IX 1926 – Нови Сад, 9. XII 2015). Отац Владимир био је земљорадник, касније службеник у Општини и Дуванској станици, а мати Зорка рођ. Масора је, рано оставши удовица (1934), сама подигла петоро деце. Уз мајку, која је тридесетих г. као чланица аматерске драмске секције играла насловну улогу у Шантићевој Хасанагиници Р. је у истој представи, у родном месту, наступио као тумач улоге Хасанагиничиног сина. До Другог светског рата похађао је нижу гимназију у Сарајеву. Од 1941. био је учесник у НОП-у. После рата школовање је наставио у НСаду: 1948. је завршио Економску средњу школу и уписао се на Економски факултет у Бгду. Прекинувши студије, а после књиговодственог семинара, запослио се као предавач Књиговодства и Политичке економије (1948–1952) у матичној школи, а уједно је руководио мушко-женским интернатом у Дому трговачке омладине; предавао је и у основној школи „Ђура Јакшић“ (1952–1957). На Вишој педагошкој школи у НСаду дипломирао је 1952, а студије књижевности и јужнословенских језика завршио је на новоотвореном новосадском Филозофском факултету (1959). У школској 1960/61. био је на студијском боравку у Стразбуру. Докторирао је у Бгду (1973). Бавио се дикцијом, версификацијом и културом говора. Као један од уредника „Нолитовог“ Речника књижевних термина обрадио је више од 200 одредница. Са СНП је остварио вишедеценијску сарадњу, најпре као лектор у сталном радном односу од 1. XII 1958. до 31. I 1960, када је прешао на новосадски Филозофски факултет. Иако је потом радио на београдској Педагошкој академији (1973–1977), па на Универзитету „Жан Мулен“ у Лиону (1977–1981), наставио је да ради као хонорарни лектор драмских представа у СНП остваривши импресиван број представа. У Драмском студију СНП предавао је српскохрватски језик са теоријом књижевности (1964–1972), а од 1994. је на Академији уметности у НСаду хонорарно ангажован за предмет Дикција са основама српског језика (укључујући и версификацију, дијалектологију и реторику са стилистиком). Од 1994. до 1998. предавао је културу говора са реториком на сомборском Учитељском факултету и студијским центрима тог факултета у Сомбору, НСаду, Сремској Митровици, Суботици, Кикинди и Зрењанину. Родољубив и истинољубив, те политички „непослушан“, од младости је бивао ометан у каријери (а богами и у елементарној егзистенцији) и прогањан на разне начине, па је тако и у „афери“ око Голубњаче у СНП означен као „политички неподобан“. Везе са завичајем никада није прекидао. Од 1991. до 1996. био је председник Удружења Срба из Херцеговине да би потом остао његов почасни председник.
ЛЕКТУРЕ: Чаробњак који доноси кишу, Власт, Тетовирана ружа, Кула вавилонска, Страдија, Пукотина раја, Лисица и грозд, Понижени и увређени, Песма, Доживљаји Николетине Бурсаћа, Парастос у белом, Дванаест гневних људи, Матуранти, Лисистрата, Клупко, Женидба председника кућног савета, Иза затворених врата, Пера Сегединац, Хенри VIII и његових шест жена, Избирачица, Сумњиво лице, Хамлет, Варалица у Бечеју, Вучјак, Вук Бубало, Квадратура круга, Оптужена комедија, Јунона и паун, Женидба, Смрт губернатора, Господин ловац, Интимне приче, Физичари, Осам жена, Прљаве руке, Резервиста, Три угурсуза, Кристофор Колумбо, Доња Росита или Говор цвећа, Вечити младожења, Двоструко лице, Бановић Страхиња, Народни посланик, Два лопова, Свиња, Јулије Цезар, Просјачка опера, Коштана, Свет, Халелуја, Три сестре, Кир Јања, Позабави се Амелијом, Плави зец, Испит зрелости, Лаждипажди, Јеретик, Филумена Мартурано, Фамилија Софронија А. Кирића, Анђео на станици, Школа за жене, Недеља у Њујорку, Госпођа министарка, Љубав, Веселе жене из Виндзора, Мушица, Јерма, Џандрљив муж, Слово светлости, Ваљевска подвала, Мајка Храброст и њена деца, Чвор, Месечина за несрећне, Анатолове љубави, Госпођа Бовари, Приватно и јавно, Развод на мађарски начин, Викторија, Развојни пут Боре Шнајдера, Зла жена, Ожалошћена породица, Плуг и звезде, Оскар, Велики Мак, Ружичасти педигре, Нисам Ајфелова кула, Зона Замфирова, Ветар у гранама сасафраса, Адам и берберин први људи, Богојављенска ноћ, Породица Тот, Пошто-пото посланик, Поглед с моста, Мрачна комедија, Кавијар и сочиво, Сексирама, Клопка за беспомоћног човека, Ноћ за Марију, Све због баште, Наш град, Пљусак, Флора господина Флоријана, Хоризонтално и вертикално, Пљачка, Ревизор, Лажа и паралажа, Кулосфера, Та ваша прича, Ромео и Јулија, Беле ракете лете на Амстердам, Посета старе даме, Женски разговори, Туга и опомена, Награжденије и наказаније, Галеб, Новосадска променада, Занат госпође Ворен, Буба у уху, Фројлајн Ана, Др, На дну, Дом, Николетина, Кревет за три особе, Сламни шешир, Општи интерес, Зли дуси, Љубавно писмо, Медаља, Хасанагиница, Ујеж, Љубакање, Политичко вјенчање, Гастарбајтер опера, Госпођица Јулија, Преноћиште, Голубњача, Раванград 1900, Сан летње ноћи, Мој тата социјалистички кулак, Господа и другови, Владајућа класа, Велико и мало.
БИБЛ: Заблуде о српском јамбу и метричко-ритмичка структура драмских стихова Лазе Костића, Зборник историје књижевности, Бгд 1968, књ. 6, с. 1–68; Српски јамб и народна метрика, Бгд 1975; Основи културе говора, Бгд 1978; Над загонетком стиха, НСад 1986; О језику, театрализацији и поетици Димитрија Ђурковића, у монографији П. Марјановића Димитрије Ђурковић, НСад 2007, с. 374–382; Јат и његови рефлекси у поезији и списима Саве Мркаља, НСад 1990; Култура говора са реториком, Сомбор 1995; Везници у изричним реченицама, НСад 2005; Енциклопедијски речник версификације, Сремски Карловци – НСад 2008.

В. В.