БРАКО Роберто (Roberto Bracco) – италијански драмски писац (Напуљ, 10. XI 1861 – Соренто, 20. IV 1943). Од ране младости бави се новинарством и брзо стиче популарност као новинар и хроничар, а такође и као писац новела и поезије на наполитанском дијалекту. Ради у „Јутарњем гласнику“ у Капитан Фракаси, Напуљу и Пиколу (1884), а затим је (1886) драмски и музички критичар у „Напуљском гласнику“, где подржава борбу за стварање новог ибзенијанског театра и вагнеријанске опере. И даље наставља да пише и објављује новеле са великим успехом; припрема либрето за оперу Разочаране (Le Didilluse, муз. М. Коста). У театру се први пут појављује са Једном женом (Una Donna) 1892. и одмах затим са Машкарама (Maschere), 1. IV 1893; оба комада су изванредно примљена; за њима убрзо следе: Неверник (Infedele, 1894), Тријумф (Il Trionfo, 1895), Дон Пијетро Карузо (Don Pietro Caruso, 1. IV 1895). И ови комади освајају наклоност публике и критике. У првим деценијама XX века, када веома мало ради на осталим пољима (новеле, поезија), Б. сву своју активност усмерава ка театру, афирмишући се и у иностранству као велики италијански комедиограф, све док његову славу није помрачио Пирандело. За време фашизма његова реч није могла бити слободно објављена; посланик опозиције 1923, потиснут је са политичке сцене 9. XI 1928. После његове смрти службена критика, политички спутана, није спомињала његово име. Мајстор дијалога, успешан психоаналитичар, оштар критичар лажног морала, храбро и реалистички прилазио је савременим темама. Врло еластичан, увек спреман да прихвати ново и напредно, тражио је нове начине позоришног израза и трудио се да у италијански театар унесе револуционарне идеје Ибзена и Хауптмана. Написао је тридесет и четири драмска дела. Сарађивао је и са филмским радницима и објавио неколико чланака о филму у „Комедији“ 1929. У СНП је 4. XII 1920. премијерно изведено његово драмско дело Дон Пијетро Карузо, а 30. VI 1925. једночинка Он, она и муж (Lui, lei, lui).

В. В.