БРАНКОВИЋ Лукијан Тривунов – комедиограф и приповедач  (Темишвар, 30. X 1860 – Нови Сад, 27. III 1941). Рођен је у свештеничкој породици. Основну школу и реалну гимназију завршио је у Темишвару. Од 1881. до 1900. био је за време Аустро-угарске у државној служби као финансијски чиновник у Темишвару, Вршцу, Осијеку и Илоку; од 1900. до 1902, када је пензионисан, директор је среске финансијске управе у Земуну. После пензионисања прелази у Сремске Карловце, где је најпре рачунски ревизор у Патријаршији, а затим низ г. епархијски ревизор у Темишвару. Од 1919. до смрти живео је у НСаду. Одмах после матуре почео је да се интересује за позориште. Његова тетка по мајци, бивша глумица Јелена Маринковић, код које је често долазио у Београд, упознала га је са управником НП Бгд М. П. Шапчанином, који га подстиче да пише позоришне комаде. Радове је почео објављивати 1891, за време службовања у Осијеку. У часописима и листовима штампане су му новеле, приповетке и понека песма. Поред позоришних комада објављено му је шест збирки прича и црта и једна књига успомена. Прича Она преведена је на чешки (1913). У рукопису су остали његови позоришни комади Мати и кћи, црте из живота у 3 чина (1901), и Брак, шала у 1 чину (1901). Све његове радове карактеришу особине њиховог аутора: добронамерни су по својим морализаторским тенденцијама, наивно конструисани, писани са оскудном инвенцијом и мало духа, као плод велике љубави према позоришту и литератури једнога вредног књижевног посленика скромних могућности. У новосадским позориштима приказани су ови његови комади: Шваља (СНП 1901), Међу официрима (СНП 1902), У харему (НП 1925, СНП 1926), Помоћу тетке, који је написао „по туђој замисли“ (под насловом: Теткина мудрост, НП 1925), На угледу (НП 1925, СНП 1926) и његова прерада, по немачком, Шах-шех (СНП 1931). За време гостовања у Србобрану, 25. II 1926, СНП је обележило 35-огодишњицу његовог књижевног рада и том приликом приказало На угледу и У харему.

БИБЛ: Циганче, позоришна игра у 4 чина с предигром, Бранково коло, VIII, 1902, с. 930, 994, 1088; Мандарин, шала у 1 чину, Земун 1901; Оливера, позоришна игра у 4 чина, Бранково коло, VII, 1901, с. 1459; Међу официрима, шала у 2 чина, Земун 1901; У харему, шала у 1 чину, Земун 1902; Конзул, весела игра у 2 чина, Сремски Карловци 1902; Шеста заповест, драма у 4 чина, у „Позоришту“, бр. 23-26, НСад 1902; Помоћу тетке, шала у 1 чину, по туђој замисли написао…, Босанска вила, XIX, 1904, бр. 15-20 (и засебно, НСад б. г.); На угледу, весела игра у 3 чина, НСад 1921; Шах-шех, шала у 2 чина, прерадио по немачком Л. Т. Б., Сремски Карловци 1927; Нов комад, хумореска у 1 чину, НСад 1928; Тане, драмолет у 1 чину, НСад 1936; Шваља, позоришна игра у 4 чина, НСад б. г.

ЛИТ: Р. Врховац, (Л. Т. Бранковић: Консул, весела игра), Рад и Им. МС, 1901, II додатак, с. 53-66; -а, У суботу 17. ов. м. гледали смо нов комад „Шваља“, Позоришни лист, Бгд 1901, бр. 48, с. 376-378; А-м, „Шваља“, Браник, 1901, бр. 141, с. 2; М. Недељковић, Наша савремена лепа књижевност, ЛМС, 1901, књ. 207, с. 49; (Ј) Г(рчић), „Шваља“, Позориште, НСад 1901, бр. 26, с. 158-159; Др Вл. Николић, Знаменити земунски Срби у XIX веку, Земун 1913; М. Недељковић-Томин, Српско народно позориште („Међу официрима“), Родољуб, НСад 1923, бр. 23, с. 2; О. С(уботи)ћ, „У харему“, Застава, 7. V 1925; Кр., Теткина мудрост, Застава, 8. VII 1925; А-м, Две премијере у позоришту („У харему“), Нови Сад, 1925, бр. 2, с. 6; Славид. (Ж. Васиљевић?), Познати војвођански комедиограф Лукијан Триф. Бранковић прославио је 35 година рада, Comoedia, 1926, бр. 31, с. 18-19; М. Станојевић, Српско народно позориште („На угледу“), Банатски гласник, 1926, бр. 23, с. 1; Ђ. Мано, Симпатична позоришна трупа („На  угледу“), Народни радикалски глас, Панчево, 1928, бр. 3, с. 3; А-м, Лукијан Тривунов Бранковић, Календар „Ружица“ за 1932; М. В. И(саиловић), Српско народно позориште из Новог Сада („Шах-шех“), Панчевачка недеља, 1933, бр. 15, с. 2.

Л. Д.