БРАНОВАЧКИ Стеван – адвокат, политичар, начелник Друштва за СНП (Сента, 1/13. VI 1804 – Нови Сад, 8/20. II 1880). Основну школу учи у Сенти, а гимназију у Суботици, Баји и Сегедину. Завршивши правне науке у Пожуну (данас: Братислава), службује најпре у магистрату Бачког потиског дистрикта у Старом Бечеју, а потом код Краљевске табле у Пешти, где 1828. полаже адвокатски испит, а затим отвара адвокатску канцеларију у Сенти. Г. 1848. враћа се у државну службу као солгабиров (срески начелник), а 1849. г., због револуционарних догађаја, проводи у избеглиштву у Земуну и Бгду. Од 1850. до 1851. је срески комесар, па капетан у магистрату Бачког потиског дистрикта, а од 1851. приседник Обласног суда у НСаду; када је овај суд укинут остаје у НСаду као приседник а доцније и потпредседник Окружног суда, с којег положаја 1861. дефинитивно напушта државну службу. Као присталица Народне странке Св. Милетића, биран је 1861. и 1865. за посланика Угарског сабора. Од 27. IV 1869. до 13. V 1872. градоначелник је НСада. У два маха, 1872. и 1875, биран је и за посланика Српског народно-црквеног сабора. Б. је у свом политичком раду „једини од свог нараштаја прихватио добар део Милетићевог политичког програма, и заступао га упорно, само у форми умеренији од Милетића“… Зато, када „честита старина“ умре, њега народ ожали као ваљда никог раније ни касније. Милетић пише најбољи свој некролог, пише и чланак Над гробом Брановачког, и осветљава врлине старца „као што оно седајуће сунце осветљава горе и планине“. Видевши величину народног саучешћа, он се „очима осведочи да има нешто што за таким човеком и иза гроба остане“ (В. Стајић). Ј. Ј. Змај се с ваљаним заступником свога народа опростио лепом песмом. Као први резултат велике новинске кампање коју је повео Јован Ђорђевић путем „Србског дневника“ ради оснивања СНП, Српска читаоница образује марта 1861. Позоришни одбор који треба да изврши све припреме за оснивање Позоришта и за председника Одбора бира Стевана Брановачког. Српска читаоница, на седници одржаној 16/28. VII 1861, у оквиру Позоришног одбора, образује два одсека: Литерарно-артистички, на челу са Јованом Ђорђевићем, и Економски одсек, и истовремено оснива СНП. На оснивачкој скупштини Друштва за СНП, одржаној 29. и 30. V (10. и 11. VI) 1862, Б. је изабран за првог начелника Друштва и на том положају остао до 16/28. IX 1868. Други пут ће бити начелник Друштва за СНП од 3/15. VIII 1871. до 18/30. VIII 1874, када, због поодмаклих година и оптерећености другим друштвеним обавезама, подноси оставку. Провео је, дакле, на положају начелника Друштва за СНП целу једну деценију. У ЕО ДСНП биран је 1874. и 1877. Б. је један од четворице оснивача СНП. За време рада Позоришног одбора под његовим председништвом формиран је први глумачки ансамбл СНП и упућена су два прогласа на народ ради прилагања у Фонд из којег ће се подмиривати материјални трошкови српске народне позоришне дружине. На тај начин је створен почетни финансијски капитал који је у првим г. дружини омогућио нормалан рад. За његовог првог начелниковања донет је Устав Друштва за СНП (в), основни нормативни акт ове театарске организације српског народа у Угарској, као и Правила за дружину Србско-народнога позоришта (в); организовани су први месни позоришни одбори у местима Бачке, Баната, Срема и Славоније у којима је СНП гостовало и у њима су за поверенике Друштва придобијени угледни људи, настављено је са скупљањем прилога у новцу и предметима; за то време СНП је савладало и две озбиљне кризе: прву изазвану сукобом Коларовић — Телечки (1863) и другу – која је запретила нападима листова „Напредак“, „Комарац“ и „Србобран“ на СНП (1863). На крају његовог првог мандата СНП долази у изузетно тешку ситуацију поводом преласка Јована Ђорђевића и скоро половине глумачког ансамбла српске народне позоришне дружине у Бгд (1868). СНП је у не мање тешкој ситуацији било и неродних г. 1865. и 1866. због великих државних и других јавних терета, па су се појединци тешко одлучивали да улажу у Фонд и одвајају за позориште; стога је СНП на гостовањима трпело дефиците који су покривани средствима Фонда. У његовом другом мандатном периоду покренут је лист „Позориште“ (крајем децембра 1871) и Зборник позоришних дела (1872); Друштво за СНП купило је на тргу између Хлебарске и улице Доброг пастира позоришну зграду (1873); даље, Б. налази снаге да на Главној скупштини Друштва, 1873, укаже на опасност од престанка рада СНП због тешке финансијске ситуације и да констатује немар многих имућних Срба у Угарској према СНП, оптужујући једну партију (мислећи на клерикалну хијерархију) да му у народу оспорава сваки значај и побија цену, и према СНП се држи непријатељски, чиме и оне који би хтели да помогну одбија и отуђује од Позоришта. У том погледу ситуација СНП је била нарочито отежана 1873. и великом епидемијом колере у Војводини, која је за четири месеца покосила преко 13.000 живота. И поред свих недаћа, оптимистички је веровао у опстанак СНП и његову светлу будућност и за те циљеве се залагао свом снагом. За његово време, 1873, вођени су преговори о спајању СНП и НП у Бгду у једно позориште које би наизменично давало представе у местима у Угарској настањеним Србима и у Бгду, али до остварења те замисли није дошло. Б. је 1864. изабран за члана Управног одбора МС, а од 1872. до смрти је њен председник. „Био је на челу Матице у најтеже дане у њеној историји, када су пештанске власти нас­тојале да збришу културне тековине немађарских народа у Угарској“ (Ж. Милисавац). Налазећи се на челу двеју најважнијих културних организација Срба у Угарској у најтежем периоду њиховог постојања, Б. је испољио непоколебљиву одлучност при одбрани интереса и СНП и МС. Својим мудрим, трезвеним а целисходним држањем у критичним ситуацијама успео је, заједно са својим сарадницима и уз подршку Народне странке и Св. Милетића, да их проведе кроз све тешкоће и опасности и обезбеди им колико-толико нормалну делатност. Противници са којима се хватао у коштац нису могли да ставе ни један приговор моралној страни његовог рада и понашања, и његовој личној честитости, и то је било једно од његових најјачих оруђа у борби с њима.

ЛИТ: Св. Милетић, Над гробом Брановачког, Застава, 1880, бр. 21 и 22; Ст. Павловић, Беседа у спомен покојном Стевану Брановачком, Рад и именик МС за 1903, НСад 1904, с. 98; В. Стајић, Оснивачи, заслужни часници и чиновници Матице српске, Матица српска 1826-1926, НСад MCMXXVII, с. 520-521; Б. П(оповић), Брановачки Стеван, Народна енциклопедија Ст. Станојевића, I, Згб б. г.; В. Стајић, Новосадске биографије, I, НСад 1936, с. 96-101; В. Стајић, Грађа за политичку историју Новог Сада, НСад 1951, с. 361-364, 384-385, 396-398, 400-401; В. Стајић, Грађа за културну историју Новог Сада, II, НСад 1951, с. 284-303; Ж. Милисавац, Из историје Матице српске – Председници Матице српске – Стеван Брановачки, Рад МС, св. 4, НСад, 1972, с. 84-85.

Л. Д.