СИГЛИГЕТИ Еде (Ede Szigligeti) – мађарски драмски писац (Нађварад / данас Орадеа Маре, Румунија, 8. III 1814 – Будимпешта, 19. I 1878/. Право му је име било Јожеф Сатмари (Jozsef Szathmary). Већ у средњој школи, у Нађвараду и Темишвару, учинио је прве кораке у књижевном и позоришном животу. Као студент технике у Пешти потпуно се предао позоришту, спочетка као не баш успешан глумац, доцније као незаобилазан организатор и аниматор позоришног живота. У мађарском НП је, од његовог оснивања 1837, радио као редитељ, секретар, драматург и директор Драме. Од 1837. до 1878. деловао је као управник НП у Будимпешти. Био је дописни члан Мађарске академије наука и члан Кишфалудијевог књижевно-научног друштва. Већег успеха имале су његове комедије и трагедије, нарочито историјске, али је име у историји мађарске културе стекао као један од првих писаца и утемељивача комада из народног живота. Велику популарност тих комада, са људима из народа као главним личностима, објашњавају њихов демократичан дух и обиље фолклорних елемената. Мада идеализације мађарског села, ови комади имали су и доста елемената животне реалности. С. их усмерава и ка буђењу и учвршћењу грађанске националне свести. Преводио је драмска дела на мађарски, између осталих и Гетеова и Шекспирова. Аутор је првих мађарских дела из теорије драме. Био је у вези са српским писцима, уступао је своје драме бесплатно за превођење и извођење, а саветом је помагао и при састављању Устава СНП из 1862. Сличност друштвених прилика мађарског села и сеоског живота у данашњој Војводини условила је популарност С. комада и на сцени СНП, махом у посрбама које их прилагођавају локалним приликама. У СНП су изведени следећи С. комади: Војнички бегунац (A  szökött katona), Мамица (A mama), Циганин (Cigány), Роб (A rab), Три брачне заповести (Házassági három parancs), Радничка побуна (A strike) и Женска влада (A nőuralom). С. комади из народног живота непосредно су утицали на репертоарску политику СНП, па и на драмску литературу код Срба у другој половини XIX века.

БИБЛ: Циганин, Панчево 1882; Мамица, Панчево 1885; Женска влада, Велика Кикинда 1889: Војнички бегунац, НСад 1891.

ЛИТ: Ј. Грчић, Такозване посрбе на репертоару Српског народног позоришта 1861-1914, ЛМС, 1932, књ. 333, с. 102-111, књ. 334, с. 104-128; I. Poth, Szigligeti’s Schauspiele den serbischen Bühnen, Studia Slavica, Budapest 1957, књ. III, с. 363-378; И. Пот, Мађарске драме на српским позорницама, Споменица СНП 1861-1961, с. 229-250; Б. Ковачек, Змај и Сиглигети, Зборник Матице српске за књижевност и језик, 1969, књ. XVII, с. 295-301.

Б. Кв