СИМИЋ Славко, глумац (Врањево, Нови Бечеј, 21. VII 1924 – Београд, 21. XI 2007). Потиче из трговачке породице, отац Данило, мајка Бисерка рођена Миланков и брат Никола (1934) такође познати глумац. Породица се 1930. преселила у Бгрд, где је отац отворио трговачку радњу. У Бгду је завршио основну школу и гимназију. Од раног детињства га је интересовало позориште па је као петнаестогодишњак основао аматерско позориште „Цар Душан“ у истоименој основној школи, где је режирао и играо главне улоге, а на репертоар је поставио Кир-Јању, Несуђене зетове, Шарана и дечју представу Цар Ћира. За време рата примљен је 1943. за члана Аматерског позоришта, а у жељи да избегне принудни рад у Недићевој Србији пријавио се на аудицију, коју је успешно положио и постао члан ДНП у Панчеву. Одмах после ослобођења ступио је у СНП, чији је члан био све до јесени 1954, када је прешао у Југословенско драмско позориште. Одмах по ступању у СНП отишао је у Праг на специјалистичке студије глуме код Е. Буријана (1945-46). У Државној позоришној школи при СНП предавао је глуму од 1949. до 1953. Од 1972. до 1977. обављао је дужност председника Удружења драмских уметника Србије. У позоришту је остварио преко 150 улога. Играо је у многим телевизијским и радио-драмама, остваривши преко хиљаду улога и у десетак филмова: Мрља на савјести, Партизанске приче, Вишња на Ташмајдану, Павиљон, а остаће запамћен по улогама у тв-серијама: Леваци, Изданци из опаљеног грма, Портрет Илије Певца, Трен, Више од игре… Био је изразито карактерни глумац, а његову уметничку игру одликовали су природност и изразити реализам у животној аутентичности. Глуми је прилазио изузетно професионално: „За глумце, текст су ноте. Из текста глумац може да осети личност коју треба да тумачи, његов темперамент, снагу израза у разним приликама. Паузе у говору и како да одмери глас према саговорнику, шта је у тексту главно, а шта маргинално, да осети пишчеву мелодију реченица…“ Посао глумца је дефинисао: „снага глуме је у његовој моћи да се својим магнетским честицама наметне публици, па да тако његова игра пређе рампу; да би савладао публику, глумац мора бити веома слојевит, а истовремено способан да у сваком тренутку емотивно дозира тумачен лик“. За своја глумачка остварења награђен је више пута: Златни ловоров венац на сарајевском МЕС-у 1964, Златни ћуран у Јагодини 1974, Златна колајна на Фестивалу монодраме у Земуну 1975, Вукова награда 2005. и др. Као пензионер се дуги низ г. бавио позоришном историографијом и објављивао записе о глумцима (Добрица Милутиновић, Жанка Стокић, Мата Милошевић, Оливера Марковић, Невенка Урбанова, Марија Црнобори).

УЛОГЕ: Јова (Поћерка пука), Паул Мике (Зелена улица бр. 13), Гавра (Саћурица и шубара), Ђорђе (Два оца), Гобер (Господар ковница), Чича Коста (Карловачки ђак), Јустин (Меркаде), Драган (Поноћна драма), Живорад (Потера), Др Рајцер (Др), Кокоришкин (Најезда), Тони (Мати), Милош (Вода са планине), Костја (Туђе дете), Фрула (Сан летње ноћи), Допчински (Ревизор), Шандор (Родољупци), Бесемјенов (Малограђани), Пера Тоцилов (Поп Ћира и поп Спира), Артур (Острво мира), Дорант (Грађанин племић), Лигурио (Мандрагола), Милош (Максим Црнојевић), Ниџа (Дорћолска посла), Пиргополиник (Хвалисави војник), Петар (Људи без вида), Слепац (На западним котама), Илија (На западним котама), Пера Јоцић (Над попом поп), Син (Стаклена менажерија), Кнез (Дубровачка трилогија),  Манулаћ (Зона Замфирова), Мита (Лажа и паралажа), Лепршић (Родољупци), Карандишев (Девојка без мираза), Прока (Ожалошћена породица), Јалмар (Дивља патка), Пера писар (Госпођа министарка), Том (Стаклена менажерија), Витез Оливер Урбан (Леда),

БИБЛ: Добрица Милутиновић – казивања сећања (1990), Жанка Стокић, компакт-диск са 13 тонских записа (2002), Моји управници, Фељтон, НИН, 12, 19. и 26. XII 2002.

ЛИТ: Ђ. Ђурђевић, Трагом живота, Позориште, Тузла 1968, бр. 2, с. 226-233; А-м, Славко Симић – нови председник Удружења глумаца Србије, Позориште, Тузла 1969, бр. 1, с. 99; П. Волк, Београдско глумиште, Бгд 2001; А-м, Преминуо глумац Славко Симић, Дневник, 22. XI 2007; А-м, Спомен-плоча на родној кући великана нашег глумишта Славка Симића у Новом Бечеју, Блиц, 7. V 2011.

М. Л.