СИМОНИ Ренато (Renato Simoni) – италијански драмски писац и критичар, новинар, позоришни и филмски режисер, либретист (Верона 5. IX 1875 – Милано, 5. VII 1952). Након завршене средње школе почео је да ради као новинар и позоришни критичар у Верони, али је убрзо прешао у Милано, у редакцију листа „Corriere della sera“. Његово прво позоришно дело, Удовица (La vedova), изведено је 1902. у Кремони. Иако је ово дело имало успеха, изгледа углавном захваљујући венецијанском дијалекту на којем је написано, следећа дела (Залазак сунца, Карло Гоци, Казановино венчање) су на премијерама углавном бележила неуспехе. С. је ипак значајно име у историји италијанског театра, за који је био везан целог свог живота. Г. 1939. постао је академик, а 1951. председник новинарског клуба у Милану. Музеју миланске Скале оставио је библиотеку од 40.000 књига, часописа, позоришних дела, као и многе друге предмете везане за театар и сцену. Поред драмских текстова писао је и либрета: Мадам Сан Жен за Ђордана, Турандот (у сарадњи са Адамијем) за Пучинија, Дибук за Року, затим балет Љубав три наранче за композитора Сонзоња, оперету Украдено ведро за Рикордија и др. У СНП је извођена опера Турандот, за коју је С. довршио либрето који је започео Ђузепе Адами.

Б. Р.