СКАРНИЧИ Ђулио (Giulio Scarnicci) – италијански драмски писац (Фиренца, 5. V 1913 – Рим, 13. VII 1973). Пошто је дипломирао права, од 1935. до 1936. је радио за једну филмску кућу у Фиренци. Од 1941. до 1943. је боравио у Трсту, а након завршетка рата вратио се у Фиренцу и неко време се бавио писањем за омладину. У послератном периоду почео је да сарађује са Р. Тарабузијем на радију – њихова најпопуларнија емисија звала се „Један час за све“. Г. 1950. Р. и Тарабузи су отпочели свој театарски рад ревијом Ко жели да се развесели, а 1951. су заједно прешли у милански радио, где је почела њихова дуга и плодна сарадња са разним ауторима (највише са У. Тоњацијем и Р. Вијанелом), са којима су написали низ популарних и омиљених ревија, мјузикала, музичких комедија и варијетеа. Г. 1957. С. и Тарабузи су написали комедију Кавијар и сочиво (Caviale e lenticchie), коју је четири г. приказивала трупа компаније Н. Таранто, а три пута је приказана и на италијанској телевизији. Ова комедија је 1958. доживела огроман успех у Паризу (театар „Мишел“), а извођена је и у Шпанији, Шведској и другде, па тако и у СНП, 23. IV 1970, у преводу Миодрага Кујунџића. Г. 1961. С. и Тарабузи су се настанили у Риму и даље много и успешно писали за позориште, филм и телевизију, све до С. смрти. Њихове се комедије одликују лаким хумором, који никада не запада у двосмисленост нити у вулгарност, који се некада уздиже на ниво комедије нарави, али увек остаје благ и доброћудан.

БИБЛ: Ђулио Скарничи и Ренцо Тарабузи, Кавијар и сочиво, комедија у 3 чина, прев. Миодраг Кујунџић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1559.

ЛИТ: А-м, „Кавијар и сочиво“ Скарничија и Тарабузија, Позориште, НСад, 1970, бр. 7, с. 8; М. Радоњић, Живи мртвац у сандуку, Дневник, 26. IV 1970; С. Божовић, Комедија без смеха, Вечерње новости, 27. IV 1970; А., У Новом Саду на великој сцени Српског народног позоришта, Позориште, Тузла, 1970, бр. 2-3, с. 383.

В. В.