СМЕТАНА Беджих (Bedřih Smetana) – чешки композитор и диригент (Литомишл, 2. III 1824 – Праг, 12. V 1884). Прве подуке из области музике добио је од оца, који је организовао кућне концерте на којима је и С. учествовао испољавајући изразит музички таленат. Као шестогодишњак је већ наступао пред публиком као пијанист, а своје прве композиције за клавир написао је као осмогодишњак. Своју музичку и друштвену делатност започео је у Прагу, у који је прешао 1843. и где је, по препоруци управитеља Конзерваторијума Китла (Kittl), ступио у службу код грофа Туна (Thun), истовремено похађајући музичку школу Ј. Прокша (Proksch). За време револуционарних превирања 1848. учествовао је у уличним борбама и у то време је писао композиције родољубивог садржаја (Корачница народне гарде, Корачница студентске легије, Свечана увертира и Песма слободе). Политичка реакција и тешке материјалне прилике присилиле су га да напусти Праг, те је отишао у Шведску, у Гетеборг (1856), где је радио као наставник клавира. Вративши се у Праг 1861. постао је једна од водећих личности национално-демократски оријентисаних уметника, организатор и диригент симфонијских и хорских концерата, диригент Чешког народног позоришта и угледни музички критичар. Током 1874. доживео је тешку трагедију – попут Бетовена изгубио је слух. Међутим, овај ударац је поднео веома храбро, настављајући да компонује и да учествује у друштвеном животу. Али, даље погоршање болести довело га је до потпуног душевног растројства. Умро је у прашкој психијатријској болници. Стваралаштво С. је веома богато и разноврсно, иако га велике форме апсолутне музике као што су ораторијум, симфонија и концерт нису привлачиле. Претежно композитор вокалне и инструменталне музике, писао је озбиљне и комичне опере, хорове, соло-песме, симфонијске поеме, камерне облике и клавирске комаде. Важнија дела су му: симфонијске поеме Рихард III, Валдштајнов табор, Хакон Јарл; циклус Моја домовина; Прашки карневал (недовршено); два гудачка квартета; Клавирскл трио; клавирске композиције: соната, валцери, багателе и емпромптија, Листићи дневника, три салонске полке, три поетске полке, Чешке игре и др. С. је написао укупно осам оперских дела. Његове опере одговарају скоро свим постојећим жанровима овог музичко-сценског облика: великој мајерберовској опери (Бранденбуржанин у Чешкој), романтичној опери (Пољубац), свечаној митолошкој игри (Либуша), музичкој трагедији (Далибор) и комичној опери (Продана невеста, Две удовице, Тајна и Ђаволова стена). У С. делима оживеле су слике из историје, народног живота и природе, зазвучали су разноврсни ритмови народних игара и звуци мелодија чешких народних песама. Љубав према народу дала је С. подстрека да напише дела која се сматрају основом чешког националног музичког смера. Изградивши, први у Чешкој, уметничку музику са обележјима народног музичког стваралаштва, он је поставио темеље националном музичком смеру у симфонијској, камерној, клавирској и оперској музици, па се зато с разлогом сматра оснивачем чешког националног музичког стила и родоначалником нове чешке музике. Његова опера Продана невеста (Prodaná nevěsta) једно је од најбољих дела не само словенске, него и целокупне светске оперске литературе. У СНП Продана невеста је више пута премијерно извођена: 1911, 1921, 1948, 1956, 1966. и 1978.

М. Х.