БРЕХТ Бертолт (Bertolt Brecht) – немачки писац (Аугзбург, 10. III 1898 – Берлин, НДР, 14. VIII 1956). Као истакнути антифашистички борац, бурно је провео живот. Син намештеника и каснијег директора фабрике папира, Б. је после матуре (1917) почео медицинске студије које није наставио; за време Првог светског рата радио је у једној ратној болници у месту рођења, где је истовремено сарађивао у левичарским новинама „Volkswillen“. После рата прешао је у Минхен, где је радио као драматург Камерног позоришта и пријатељевао са истакнутим писцима онога доба (Лион Фојхтвангер и др.). Већ 1922. добио је Клајстову награду; од 1924. до 1926. био је редитељ и драматург Немачког позоришта у Берлину. Своје експерименте изводио је од 1928. до 1933. у Берлину, на сцени Theater am Schiffbauerdamm. Одмах по доласку нациста на власт отишао је у емиграцију – у Праг, Беч, Цирих, па у Париз, Данску, Лондон (1934). Са Л. Фојхтвангером и Вилијем Бределом у Москви уређује немачки месечник „Das Wort“ (1936-1939), а 8. VI 1936. одузето му је немачко држављанство. У мају 1941. отишао је у САД, у Калифорнију, где је уско сарађивао са немачком емиграцијом и где је остао до свршетка рата. Крајем 1947. дошао је у Цирих, а у октобру 1948. прешао у Берлин (НДР), где је постао генерални директор Немачког позоришта; са својом супругом Хеленом Вајгл (Helene Weigel) у септембру 1949. је основао Берлински ансамбл (Berliner Ensembles), који од 1954. ради у згради Theater am Schiffbauerdamm. Б. је од 1950. аустријски држављанин. Био је члан Немачке академије наука у Берлину (НДР), а 1951. је добио Националну награду НДР и награду за мир СССР. Његов књижевни рад је заиста обиман и о њему је на немачком језику писано много, као о мало којем немачком писцу прве половине столећа. Писао је песме и приповетке, али је у првом реду познат као драмски писац – не само као аутор многобројних комада, него и као творац епског театра. Његове драме се изводе од 1922. (Trommel in der Nacht, Минхен 1922) и до данас се налазе на сценама целе немачке језичке територије, али и изван ње; готово у свим земљама у којима је развијен позоришни живот зна се за његове драме Dreigroschenoper (1928), Aufstieg und Fall der Stadt Mahagony (1930), Die Gewehre der Frau Carrar (1937), Furcht und Elend des III. Reiches (1938), Der gute Mensch von Sezuan (1943), Leben des Galilei (1943), Der Kaukasische Kreidekreis (1948), Herr Puntila und sein Khecht Matti (1948), Der aufhaltsame Aufstieg des Arturo Ui (праизведба у Штутгарту, 1958) итд. Једва се могу прегледати немачка издања појединачних његових дела, а више пута су штампана његова сабрана позоришна дела. Код нас је Б. доста превођен. Бошко Петровић је превео Календарске приче (НСад 1958, Бгд 1969), Дијалектику у театру је превео и предговор написао Дарко Сувин (Бгд 1960), Послове господина Јулија Цезара превео је Лео Држић (Згб 1976), Пушке госпође Карар изишле су у анонимном преводу (Згб 1946. и Сарајево 1952) итд. На нашем језику написан је знатан број прилога о Б. Још 1937. у Љубљани је изведена Опера за три гроша, а после рата Б. није био редак гост на сценама у Згбу, Бгду, Марибору, Сарајеву, Осијеку итд. У СНП су изведени: Просјачка опера (Dreigroschenoper, 1928), 16. IV 1964, у преводу Т. Манојловића, и Мајка Храброст и њена деца (Mutter Courage und ihre Kinder, премијера у Цириху, 1941, штампано 1949), 22. X 1967, такође у преводу Т. Манојловића, и Човек је човек (Mann ist Mann) 6. III 1984. у преводу Слободана Глумца.

БИБЛ: Просјачка опера – Опера за три гроша. Комад са музиком у 11 слика. По Просјачкој опери од Џона Геа написао Берт Брехт. Музика Курт Вејла. Са немачког прев. Тодор Манојловић  (1953), ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1159; Опера за три гроша, прев. Марко Фотез, Згб 1964; Мајка Храброст и њена деца, прев. Тодор Манојловић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1483.

ЛИТ: Д. Сувин, Увод у Brechta, Згб 1970; Д. Рњак, Bertolt Brecht in Jugoslawien, Марбург 1972; Универзални Брехт, Бгд, Центар за културу и уметност Радничког универзитета „Ђуро Салај“, 1973; П. Костић, Драма и позориште Бертолта Brechta, Сарајево 1976.

С. К. К.