БРЕШАН Иво – драматичар (Водице крај Шибеника, 27. V 1936 – Загреб, 3. I 2017). Гимназију је полазио у Шибенику, а у Згбу студирао и дипломирао на Филозофском факултету, група југославенске књижевности (1955-1960). У Шибенику, гдје стално живи, ради као професор од 1960. до 1983, а затим је стручни сурадник у Центру за културу. Б. занимање за казалиште и књижевност датира још из његових младеначких дана, кад у „Шибенској ревији“ 1955. објављује приповијетке, односно кад је глумац-аматер у драмској дружини „Коло“ и кад игра мање улоге у професионалном шибенском казалишту. Писао је и есеје, али се с временом посве опредјељује за драмско и сценаристичко стварање. Први драмски текст, Четири подземне ријеке, објелодањује 1970, а слиједеће г. доживљује и прву изведбу једног свог дјела. Загребачки Театар ИТД приказује његову гротескну трагедију Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња. Сучељавајући у овом свом остварењу Шекспировог Хамлета и збиљу Далматинске Загоре, гдје мјештани по фронтовском задатку увјежбавају, али и по својој мјери прекрајају гласовито Шекспирово дјело,  Б. остварује гротескну парафразу предлошка идентификацијом Шекспировог макро-свијета и сељачког микро-свијета Доње Мрдуше, те исказује непоновљиву особну осуду догматске власти и примитивизма. Као и у својем најзначајнијем остварењу, у Представи Хамлета у селу Мрдуша Доња, тако и у свим осталима након њега, Б. беспоштедно разобличава моралне и идејне девијације сувременог човјека и друштва. У моралитету Нечастиви на филозофском факултету (Местно гледалишче, Љубљана 1982), он то чини дајући Фаустов пандан у данашњем интелектуалцу, свеучилишном предавачу марксизма, те супротстављајући традиционално догматске и догматско примитивистичко-каријеристичке изданке клера и власти, док се у бурлесци Смрт предсједника кућног савјета (Драмско казалиште Gavella, Згб 1979) комедиографски поиграва с хипертрофира­ним доживљавањем и узурпирањем повјерене власти. У сценској игри пак Свечана вечера у погребном подузећу (Народен театар, Битола 1980), парафразира Гогоља и исмијава изопачено покрајинско друштво. Досљедан себи, Б. наставља своју полемику с изокренутом стварношћу полазећи од књижевних предложака и у тродијелном комаду Археолошка искапања у селу Диљ (Глумачка дружина Хистрион, Брибирска Главица 1981), те крлежијански успоређује два повијесна доба, античко и сувремено, и негира могућност постојања Платонове „идеалне државе“, као и у драми Анера (Казалиште „Марин Држић“, Дубровник 1984), гдје индивидуално модифицира вишекратно обрађивану тему о порочној љубави и судбини Федре. Б. драмска дјела нису играна само на многим позорницама у земљи него и у иноземству. Осим у Пољској, гдје се увелико изводе, приказивана су и у Бугарској, Совјетском Савезу, Мађарској, Аустрији, Њемачкој и Енглеској, а штампана су на пољском, чешком, руском, мађарском, њемачком и румуњском језику. Б. је такођер адаптирао и локализирао у средњедалматинско село и Пиранделово драмско дјело Лиола, играно у загребачкој Комедији под насловом Лулин (1892), те је с редатељем Крстом Папићем написао сценариј за филмове Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња (1973) и Избавитељ (1976), а с Папићем и Иваном Кушаном сценариј за филм Тајна Николе Тесле (1980). За своја драмска дјела Б. је добио Гавелину награду за 1972. и 1979, те Стеријину награду за 1972.  У СНП су изведени његови комади Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња, опћине Блатуша (1972) и Археолошка искапања код села Диљ (1986).

БИБЛ: Четири подземне ријеке, Видик, Сплит 1971, бр. 34; Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња, Коло, Згб 1971, бр. 7; Нечастиви на филозофском факултету, Пролог, Згб 1975, бр. 26; Смрт предсједника кућног савјета, Пролог, Згб 1978, бр. 38; Гротескне трагедије (Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња, Нечастиви на филозофском факултету, Смрт предсједника кућног савјета, Свечана вечера у погребном подузећу), Библиотека Пролог, Згб 1971; Археолошка  искапања код села Диљ, Пролог, Згб 1981, бр. 17; Анера, Пролог, Згб 1983, бр. 57.

ЛИТ: З. Мркоњић, Преобразба фарсе, Пролог, 1975, бр. 26; В. Е. Марковић, Раскол између речи и игре, Градина, Бгд 1977, с. 143-173; З. Мркоњић, Драмске мијене, Пролог, 1978, бр. 38; З. Мркоњић, Нечастиви у трагедији, Пролог, 1979, бр. 41/42; Б. Донат, Од трагедије до мимуса, Пролог, 1980, бр. 44/45; И. Мрдуљаш, Драмски водич, Згб 1984, с. 129-136.

Б. Х.