БРЕЖОВСКИ Максим – учитељ, свештеник и позоришни делатник (Нови Сад, 1809 – Деспотово, Бачка, 10/22. I 1890). Отац Андрија био је ћурчија. Основну школу и нижу гимназију завршио је у НСаду, а затим гимназију похађао у Суботици, Сегедину и Сремским Карловцима и Лицеј у Шарошпатаку. Потом је завршио препарандију у Сомбору. Кратко је радио као учитељ у Сечују, па је у Вршцу завршио богословију и вратио се у НСад, где је 1837/38. био учитељски заменик. До 1841. је учитељ у Бегечу, потом у Деспотову (тада Деспот Сентиван) до 1844. најпре учитељ, па ђакон и учитељ (двојна дужност) до 1851, када је рукоположен за свештеника и до смрти је остао парох у овом селу. Још као младић (1828) играо је у новосадској аматерској позоришној дружини Константина Поповића Комораша (в) и Атанасија Николића (в). На подстицај Јоакима Вујића основано је 1838. „Србско дилетант содружество“, касније познато као „Летеће дилетантско друштво“, којем се Б. придружио. Позориште је играло у НСаду, Панчеву и Земуну, а 1840. десеторо његових чланова потписало је уговор са Илирском читаоницом у Згбу – да тамо наступају. Б. је (под презименом Падовски) у Згбу одиграо неколико епизодних улога: Блаж (Јуран и Софија Ивана Кукуљевића Сакцинског), Трговац (Хрватска вијерност Димитрија Деметра), Мурат (Милош Обилић Јована Стерије Поповића) и Монгол (Стјепко Шубић по Коцебуу И. Кукуљевић Сакцински). После месец дана напустио је трупу – пошто се није исказао као глумац већег формата, а и у НСаду га је чекала породица (тада је већ имао двоје деце). Позоришту се више није враћао. О њему је касније настала легенда заснована на нетачним подацима (да је био оснивач и управник Летећег дилетантског позоришта и велик глумац), чему је вероватно допринео његов чланак Прилог за грађу историје српског позоришта објављен 1874. у „Позоришту“, заснован на непоузданим сећањима и субјективним проценама, чиме су се помели трагови и измешале чињенице са нетачностима.

ЛИТ: А-м, Максим Брежовски, Позориште, НСад 1890, бр. 21, с. 83.

Б. Кв.