СПАСИЋ Димитрије – глумац, редитељ и в. д. управника (Београд, 16. VIII 1861 – Београд, 20. XI 1942). Одрастао је у родном граду, у трговачкој породици. Док је учио папуџијско-кондурџијски занат статирао је на сцени београдског НП. Одслуживши војску у Куршумлији 1883, при повратку кући задржао се у Нишу и преко лета исте г.  суделовао је у представама приправника нишке Учитељске школе. Крајем 1883. основао је у Неготину сопствено позориште, које се убрзо угасило, па је приступио трупи Лазе Поповића, са којом је пропутовао целу Србију. Затим је, по препоруци Тоше Јовановића, кратко глумио у путујућем позоришту Фотија Иличића боравећи с њиме у Сиску и Мостару, па се вратио Л. Поповићу и са његовом дружином путовао по Војводини. Кад је Поповићево позориште престало са радом (1885) прешао је у Липик и придружио се путујућој дружини Ђуре Протића, са којом је пет г. путовао по јужнословенским крајевима. У Сремским Карловцима је 5. VII 1890. примљен у СНП, а Јован Грчић је његову појаву забележио као „велику аквизицију у новосадском ансамблу“. Г. 1898. венчао се у манастиру Раваница са глумицом СНП Драгом Стефановићевом. Као Чобанин Манелик у Ечегарејевом комаду У долини обележио је 8. II 1908. у Сомбору 25. годишњицу глумачког рада. Од 1913. до почетка Првог светског рата, заједно са М. Хаџи-Динићем, управљао је радом представљачког и административног особља. Током рата био је интерниран у заробљеничке логоре у Јазберију (Мађарска) и Ашаху (Аустрија), где је водио српско заробљеничко позориште. Вративши се после рата у СНП, после оставке управника Ђуре Трифковића, од 15. III до 28. VI 1919. обављао је дужност управника СНП. И 40-огодишњицу глумовања прославио је у НСаду: 8. IV 1924. улогом Кусовкина у Тургењевљевом комаду О туђем хлебу. 8. IV 1925. постављен је за члана НП у Бгду да би већ после три недеље, 30. IV, био пензионисан. Од тада до 1. IV 1928. радио је хонорарно у новосадском НП. Пет деценија позоришног деловања обележио је 28. VIII 1940. у Бгду у кругу пријатеља. Одликован је Орденом Светог Саве IV степена 1921. и Орденом Југословенске круне IV реда 1924. По наруџби СНП Урош Предић је 1923. насликао његов портрет у уљу. У почетку рада у СНП наступао је у улогама ватрених младих љубавника, претежно у комедијама, затим јунака у драми, а касније тумачећи и озбиљније и племенитије карактере. Био је цењен као поуздан глумац који је увек знао своје улоге, говорио течно, лепо, разговетно и толико сигурно да се ни у најнапорнијим монолозима није заустављао – тиме је подсећао на великог немачког глумца Ј. Кајнца. Према оцени Ј. Грчића, његовом сценском говору тешко је било наћи равног: „Њему кад полети снажна реч са усана никад се ни за часак не заустави на по пута, него се као бујица одрони до сврхе, а како је на поласку јасна, гласна, пуна и једра, тако одјекне и на послетку“. Према мишљењу новосадске критике, улога Капетана Јована у истоименом комаду савршено је одговарала његовом уметничком индивидуалитету и може се сматрати једном од његових најбољих креација јер је у њој уметнички, са необичном истинитошћу и верношћу, приказао читаву скалу потресних манифестација овог витеза. Фидији у Мраморним срцима издашно је позајмио своје познате и признате уметничке ватре, које ретко има у тој мери код других глумаца: „Заносећи се и сам, заноси Спасић свакога ко га гледа и слуша“ („Позориште“, НСад, 1904, с. 243). Према оцени ПО ДСНП за сезону 1909/10, нарочито добро је умео да карактерише отворене и поштене мужевне карактере као и доброћудне и помало комичне безазлене душе, чак и у старости, када је почео да га издаје глас и када се све теже кретао по сцени. Увек је био спреман и вољан да наступи и у ролама које нису сасвим одговарале његовим природним сценским преимућствима, као на пример у музичком репертоару, када је критика регистровала његове певачке недостатке. Поставши редитељ у СНП – од 1. X 1898. привремени а од 1. X 1913. главни – испољио је и педагошки таленат те стекао заслуге у васпитавању многих младих глумачких и редитељских снага.

РЕЖИЈЕ: У цивилу, Женидба на пробу, Отмица Сабињанака, Граничари, Краљ Лир, Девојачка клетва, Јасмина и Ирена, Еј, људи, што се не жените, Крајишкиња, Краљевић Марко и Арапин, Млетачки трговац, Две љубави, Марија, кћи пуковније, Крив, Луда посла, Златан паук, Задужбина цара Лазара, Епидемија, Тако је морало бити, Кнез Иво од Семберије, Шваља, Тако ти је то у свету, дете моје, Медвед, Пучина, Роман сиромашног  младића, Горски вијенац, Франсијон, Обичан човек, Милош Обилић, Црвени талар, Наши сељани, Међу официрима, Одметник, Дворска милошта, Мона Вана, Поход на север, У долини, Неисписани лист, Летовање, Доктор Робин, Суђаје, Наша деца, Где је жена, Ревизор, Капетан Јован, Гуска, Бабје лето, На починак, Четири жене под једнин кровом, Тоска, Прециоза, Отаџбина, Цар Душан Силни, Код белог коња, Отело, Под старост, Сеоска лола, Моравка, Ђула, Мраморна срца, Звонар Богородичине цркве у Паризу, Библиотекар, Кин, Царев гласник, Позоришне лудорије, Шелеров пансионат, Кавалерија рустикана, Поручник Рајф, Шоља теја, Мишел Перен, После игранке, Љубавно писмо, Зет, Флорентински шешир, Гренгоар, Мила, Распикућа, Саћурица и шубара, Повратак, Гроф Монте Христо, Пасторак, Дивљуша, Добио човек орден, Вештица, Трговина је трговина, Ракија, Свет, Лепа Марсељанка, Барон Фрањо Тренк, Голгота, Женски рат, Бакара, Мадам Монгоден, Неверни Тома, Наш човек, Лепеза, Разбојници, Пепељуга, Ксеније и Ксенија, Чикина кућа, Протекција, Част, Јелисавета, кнегиња црногорска, Под облацима, Наши сељани, Чика Лебонар, Дон Пјетро Карузо, Пљусак, Шаран, Избирачица, Господин Алфонс, Присни пријатељи, Коштана, Завичај, Нови, Вртлог, Пера Сегединац, Дух наших дедова.

УЛОГЕ: Матија (Дојчин Петар), Октав (Господар ковница), Надан Бојимир, Иво Црнојевић (Максим Црнојевић), Лаза Дражић (Љубавно писмо), Едмундо (Нови комад), Дамјанов (Као пиле у кучинама), Карелин (Епидемија), Васица Каћански (Мој џеп), Панта (Сеоска лола), Дон Пијетро (Дон Пијетро Карузо), Косад (Присни пријатељи), Герик (Доктор Робин), Барон Аксаков (Царев гласник), Џипс (Библиетокар), Сулејман (Краљевић Марко и Арапин), Димон (Распикућа), Вуле (Подвала), Жованон (Диран и Диран), Флигл (Неће варошанку), Ерик Клинг (Ђаволове стене), Раде (Врачара), Фернандо Мандего (Гроф Монте Христо), Дамњан (Задужбина цара Лазара), Првош (Немања), Здравко (Ђидо), Емил (Мајка), Роберт Хелмер (Нора), Господин Кока (Јабука), Басанио (Млетачки трговац), Пера Влаховић (Шокица), Северо Торели (Северо Торели), Ђорђе Црнојевић (Балканска царица), Максим Одијо (Роман сиромашног младића), Монтегр (Женски непријатељ), Лаерт (Хамлет), Владимир Брањевски (Психе), Џек Чесни (Карлова тетка), Иво (Завет), Кент (Краљ Лир), Владимир Недељковић (Пучина), Барон Виндељ (Шоља теја), Гроф Рајсор (Отаџбина), Кнез (Дворска милошта), Христијан (Јеврејин из Пољске), Прибислав (Прибислав и Божена), Лефевр (Мадам Сан-Жен), Франсоа Рислер (Фромон и Рислер), Јово (Девојачка клетва), Каспар (Вилењак), Помрол (Фернанда), Чарудата (Васантасена), Стеван Драгић (Сеоска лола), Проповедник (Пустињаково звоно), Вук Мићуновић (Горски вијенац), Гвидо Колона (Мона Вана), Каварадоси (Тоска, Сарду), Др Герхарт Мол (Неисписани лист), Гунар (Поход на север), Кум (Посета), Јован Дасије (Капетан Јован), Фидија (Мраморна срца), Манелик (У долини), Лорд Виндермир (Лепеза), Наполеон (Лепа Марсељанка), Мула-паша (Ајдук Вељко), Ђорђе (Тако је морало бити), Кусовкин (О туђем хлебу), Командант (Господин Алфонс), Полоније (Хамлет), Васка Пепел (На дну), Фалке (Слепи миш), Валентин (Фауст), Иван (Ракија), Брео (Веверица), Мита Грба (Дивљуша), Владимир (Идеали), Де Силва (Уријел Акоста), Роберт Хајнеке (Част), Воазен (Крадљивац), Соко (Косовска трагедија), Биглер (Камен међу камењем), Мортимер (Марија Стјуарт), Бертран (Жена из народа), Лазар (Лазарево васкрсење), Аћим Кукић (Протекција), Митке (Коштана), Лебонар (Чика Лебонар), Паскино (Романтичне душе), Анселмо (Харпагон), Спира (Народни посланик), Вукоман (Два цванцика), Кајгана (Женидба), Дужд (Млетачки трговац), Човек с ногом (Пут око света), Влахо (Еквиноцио), Прота Ташко Петровић (Војвода Брана), Пера Сегединац (Пера Сегединац), Ђука (Потера), Лантењак (Деведесет трећа), Генерал Аденау (Максимилијан Верни), Карењин (Ана Карењина).

ЛИТ: Ј. Хр(аниловић), Радничка побуна, Позориште, НСад 1891, бр. 13, с. 54-55; =, „Диран и Диран“, Браник, 1891, бр.132, с. 4; Т. О(стојић), Разбојници, Позориште, НСад 1891, бр. 15, с. 62-63; Н., „Максим Црнојевић“, трагедија у 5 чинова од Лазе Костића, Браник, 1892, бр. 3, с. 3; М. Д., „Златан паук“, Весник, Панчево 1893, бр. 6, с. 2; Ј. Хр(аниловић), Досадан свет, Позориште, НСад 1895, бр. 6, с. 22; Ј., Ђаволови записници, Позориште, НСад 1895, бр. 11, с. 42-43; Ј. Грчић, „Млетачки трговац“ од В. Шекспира, Браник, 1895, бр. 24, с. 1; А-м, О одржаној представи „Дојчин Петар“, Стража, НСад 1895, бр. 19, с. 3; М. С(ави)ћ, Северо Торели, Позориште, НСад 1895, бр. 25, с. 98-99; А. Прерадовић, „За круну“, Застава, 1895, бр. 73, с. 3; Ж. Драговић, „Балканска царица“ у Новом Саду, Позориште, НСад 1895, бр. 45, с. 181-183; Др Л. Костић, Зимушње глумовање Српског народног позоришта у Новом Саду, Нада, Сарајево 1896, бр. 2, с. 34-35; Т. О(стојић), Јабука, Позориште, НСад 1896, бр. 16, с. 62-63; Ј. Г(рчић), „Хетман“, драма у 5 чинова од Пола Деруледа, Браник, 1896, бр. 14, с. 1; Ј. Хр(аниловић), Женски пријатељ, Позориште, НСад 1896, бр. 42, с. 166-167; А-м, Спасић Димитрије, Велики српски народни календар „Годишњица“, за 1897, с. 62; А-м, „Завет“, драма из дубровачког живота, написао Симо Матавуљ, Браник, 1898, бр. 61, с. 3; О., „Слободарка“, драма у 5 чинова с певањем, Застава, 1900, бр. 5, с. 5; А-м, „Тако је морало бити“, драма у 4 чина од Бранислава Нушића, Браник, 1901, бр. 138, с. 2-3; (Ј.) Г(рчић), Фернанда, Позориште, НСад 1901, бр. 23, с. 146-147; (Ј.) Г(рчић), Максим Црнојевић, Позориште, НСад 1902, бр. 5, с. 18-19; М. С(ави)ћ, Горски вијенац, Позориште, НСад 1902, бр. 17, с. 74-75; Ј., Нушићев „Обичан човек“, Народност, Панчево 1903, бр. 13, с. 3; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Тоска“, драма у четири чина, написао В. Сарду, Браник, 1904, бр. 260, с. 3; (Ј.) Г(рчић), Поход на север, Позориште, НСад 1904, бр. 39, с. 218–219; М. Недељковић, Две три о нашем Српском народном позоришту, Бранково коло, 1905, бр. 12, с. 375–379, бр. 13, с. 400–403, бр. 14, с. 435–440, бр. 15, с. 471–476; А-м, У недељу 12. феб. давана је драма „Бој на Косову“, Слога, Сомбор 1906, бр. 9, с. 2–3; Ј. Хр(аниловић), Госпођица Жозета моја жена, Позориште, НСад 1907, бр. 22, с. 142–143; Ј. Грчић, Димитрије Спасић, Браник, 1908, бр. 31, с. 2; А-м, Прослава 25-годишњице глумовања Димитрија Спасића, Застава, 1908, бр. 27, с. 3; А-м, Прослава Димитрија Спасића, Застава, 1908, бр. 30, с. 4; Ј. У(гричић), Двадесетпетогодишњица, Политика, 1908, бр. 1457, с. 3; А-м, Прослава, Трговачке новине, 1908, бр. 7, с. 56; А-м, Димитрије Спасић, Српски народни велики илустровани календар „Свети Сава“, НСад, за 1909, с. 92;  (Ј.) Г(рчић), Добросретник, Позориште, НСад 1909, бр. 6, с. 21-22; А-м, „Задужбина цара Лазара“, Ново Позориште, НСад 1910, бр. 1, с. 158; М. П., Дивљуша, Ново Позориште, НСад 1910, бр. 7, с. 183; К., Крадљивац, Застава, 1911, бр. 282, с. 3; А-м, Синоћ је у позоришту даван руски комад „Љубав“ од Потапенка, Српска ријеч, Сарајево 1912, бр. 58, с. 3; А-м, „Веверица“ од Леона Ленца, Браник, 1913, бр. 216, с. 2; А-м, „Шоља теја“, Застава, 1919, бр. 17, с. 3; А-м, „О туђем хлебу“, Застава, 1919, бр. 78, с. 3; Бајле, „Нада“ (Холандски рибари), Слобода, 1919, бр. 126, с. 3-4; К. Барјактаровић, „Коштана“, Застава, 1920, бр. 5, с. 3; А-м, „Љубомора“, Застава, 1921, бр. 58, с. 2; Б. П., „Ревизор“, Јединство, 1922, бр. 767, с. 2–3; Ж. В., „Отело“, Јединство, 1922, бр. 799-800, с. 2–3; Д. П., Франсоа Копе: „За круну“, Видовдан 1922, бр. 12, с. 3; А-м, „Женидба“ од Н. В. Гогоља, Застава, 1922, бр. 290, с. 3; А-м, Премијере и гостовања у новосадском Народном позоришту, Comoedia, 1923, бр. 3, с. 9; М. Јовановић и Б. Војновић, Четрдесетогодишњица Димитрија Спасића, Јединство, 1924, бр. 1398, с. 3; А-м, 40-годишњица Димитрија Спасића, Застава, 1924, бр. 68, с. 3; А-м, Четрдесетогодишњица Димитрија Спасића, Јединство, 1924, бр. 1415, с. 3; О. С(уботи)ћ, Прослава Димитрија Спасића, Застава, 1924, бр. 77, с. 3; А-м, Један значајан јубилеј за Војводину, Comoedia, 1924, бр. 14, с. 32; А-м, Димитрије Спасић, Јединство, 1924, бр. 1426, с. 1; Сфинко, Четрдесетогодишњица, Застава, 1924, бр. 80, с. 2; А-м, Спасићева прослава, Застава, 1924, бр. 81, с. 2; А-м, Четрдесет година достојанственог и славног глумовања г. Димитрија Спасића, Време, 1924, бр. 828, с. 5; А-м, Прослава Димитрија Спасића, Јединство, 1924, бр. 1428, с. 3; А-м, „Пут око света“, Застава, 1924, бр. 102, с. 3; В. Бојски, Новосадско Народно позориште, Comoedia, 1925, бр. 1, с. 30; О. С(уботи)ћ, „Еквиноцијо“, Застава, 1926, бр. 199, с. 3; К. Николић, „Ана Карењина“, драма по роману Л. Тослтоја, Нови Сад, 1927, бр. 8, с. 6–7; К. Николић, „Божји човјек“, драма у три чина са јутрењем и вечерњем од Милана Беговића, Нови Сад, 1928, бр. 4, с. 6; Д. Кириловић, Српско народно позориште (период Антонија Хаџића, 1868–1916), Југословенски дневник, 1931, бр. 194–195, с. 1–2; С. Пауновић, Херојско доба наше глуме у причи г. Д. Спасића, Политика, 5. I 1936; А-м, Димитрије Спасић, Српска сцена, 1942, бр. 7, с. 222-223; С. Ј. Душановић, Димитрије-Мита Спасић, НС, 1958, бр. 133–134, с. 18.

С. Ј.