СПАСИЋ Драга – глумица и оперска певачица (Ваљево, 11. II 1876 – Београд, 29. VII 1938). Девојачко презиме јој је било Стефановић. Основну школу и четири разреда гимназије завршила је у родном граду, а учитељску школу у Бгду. Као учитељица учествовала је на добротворним приредбама; показавши изузетне певачке способности, добила је прилику да се појави на сцени НП у Бгду. После две г. учитељског рада посветила се глуми ступивши у НП у Бгду 1896, а већ 1897. прешла је у СНП, где је наступала до 1908. Њен певачки таленат је био одмах запажен због чега јој је било омогућено да школује глас у Бечу код професора Филипа Форстена. По повратку у НСад постала је носилац репертоара у комадима са певањем и стекла славу као једна од најбољих и најомиљенијих глумица и оперских певачица у Војводини. У НП у Бгду прешла је 1908. и у њему остала до почетка Првог светског рата. Краће време је боравила у Паризу, где је усавршавала певање. Током ратних збивања радила је као добровољна болничарка у Окружној болници у Нишу, где је повремено приређивала концерте у корист рањеника. После рата вратила се у Бгд и наставила уметнички рад све до пензионисања (1925) често гостујући и у СНП. Била је прва примадона београдске Опере. Двадесетпетогодишњицу уметничког рада прославила је улогом Коштане – том приликом јој је сам аутор Бора Станковић у знак признања уручио ловоров венац. У међуратном периоду декларисала се као присталица левичарског покрета због чега је имала проблема са полицијом, а у њиховим извештајима је окарактерисана као „прононсирана комунисткиња“. Са успехом је гостовала у Бугарској, као и у САД код српских исељеника којима је приређивала концерте народних песама. У тадашњем позоришном свету и код публике остала је упамћена као комплетна уметничка личност: даровита глумица, талентована певачица са сигурном певачком техником и чистог и јасног гласа, лепе појаве и динамичног темперамента.  За свој уметнички рад одликована је орденима Светог Саве и Југословенске круне IV реда. Мада је у НСаду боравила релативно кратко, Новосађани су је волели и прихватили као једну од најзначајнијих личности из области културе тако да су једну улицу на Лиману назвалиna по њој, а њена биста је постављена испред службеног улаза у СНП (рад Радмиле Граовац, 1981).

УЛОГЕ: Ката (Риђокоса), Јелка Чизмићева (Сеоска лола), Ружа (Девојачка клетва), Коштана (Коштана), Розалинда, Др Фалке (Слепи миш), Дениза (Мамзел Нитуш), Јованка (Проба за оперу), Ружа (Пустињаково звоно), Лола (Кавалерија Рустикана), Јулија (Присни пријатељи), Ана Демби (Кин), Евица (Циганин), Злата (Мена), Сестра Батрићева (Горски вијенац), Ела Делахеј (Карлова тетка), Алексија (Лажни цар Димитрије), Царица над вилама (Прибислав и Божана), Виорика (Врачара), Бароница де Билов (Мадам Сан-Жен), Нериса (Млетачки трговац), Агата (Вилењак), Милица (Сватови), Марија (Суђаје), Фаншета (Женидба при фењерима), Десанка (Дивљуша), Јелена (Мишоловка).

ЛИТ: А-м, Из „Позоришног прегледа“, Застава, 19. VI 1898; О., У недељу, 16. јануара гледали смо „Риђокосу“, Застава, 16. I 1900; А-м, Јубилеј Драге Спасић, Правда, Бгд 14. V 1923; А-м, Поштовање гђе Драге Спасић у Вуковару, Застава, 24. V 1923; А., Уз учешће наших најпознатијих драмских првака Срп. нар. позориште прославиће 27. и 28. о. м. свој 75-годишњи јубилеј, Дан, 1935, бр. 135, с. 3; А-м, Израђен је дефинитиван програм 75-годишњег јубилеја Српског народног позоришта, Дан, 1935, бр. 151, с. 8; Љ. Божиновић, Најславнија наша Коштана, Правда, Бгд 5. V 1935; А-м, Сахрана уметнице Драге Спасић, Време, 31. VII 1938; Д. Албуљ, Драга Спасић 1876-1938, Зборник прилога историји југословенских позоришта, НСад 1961, с. 334-341; П. Волк, Београдско глумиште, Бгд 2001, с. 853.

М. Л.