СПАСОЈЕВИЋ Милорад – драмски глумац (Беране, Црна Гора, 25. VII 1908 – Београд, 20. VIII 1988). Основну школу је завршио у Пећи, а гимназију у Нишу, где је наступао као аматер у Културно-уметничком друштву „Абрашевић“. Професионално је почео да се бави глумом у Повлашћеном позоришту под управом Душана Животића, у Врњачкој бањи 1. VIII 1928. Затим је био члан путујућих позоришта под управама Н. Бановића, Јоксимовића и поново Д. Животића од 1930. до рата. Члан НП у Нишу био је од 1935. до 1937. и Позоришта Удружења драмских глумаца од 1937. до 1939. У току рата радио је као чиновник Државног архива и Народне библиотеке у Бгду и повремено наступао као глумац на мањим београдским позорницама под управама П. Штола, И. Торђанског и др. По ослобођењу био је ангажован у Градском позоришту у Бгду (1944/45), НП у Вршцу (1945/46), НП у Титовом Ужицу (1946/47), Радио-драми Бгд (1947/48), НП у Приштини (1948/49), НП у Врању (1949/50), НП у Сарајеву (1950/51), СНП у НСаду (1951/52), НП на Цетињу (1952/53), НП у Никшићу (1953/54), НП у Бањој Луци (1954/55), НП у Тузли (од 1955. до 1960), ЦНП у Титограду (1960/61), НП у Зрењанину (1961/62) и коначно поново у НП у Тузли (од 1962. до 1964). У току дуге каријере наступао је у веома разноврсном репертоару са афинитетом за херојски драмски жанр. Са успехом је тумачио романтичне и реалистичне ликове у домаћим комадима, нарочито велик број Нушићевих типова, као и карактерне улоге у страном, претежно руском репертоару. Адаптирао је у облику монодраме Његошев Горски вијенац, снимио га на грамофонске плоче и тумачио на многобројним гостовањима широм земље. Добитник је више признања и награда за уметнички рад. Ћерка Неда Спасојевић такође је била глумица.

УЛОГЕ: Неко (Ивкова слава), Надзорник затвора, Први стражар (Број 72), Иво Црнојевић (Максим Црнојевић), Писар (Дорћолска посла), Теча Панта (Госпођа министарка), Лурцион (Хвалисави војник).

ЛИТ: А-м, Обнова „Ивкове славе“ у Н. Саду, НС, 1951, бр. 28, с. 4; А-м, Милорад Спасојевић, Позориште, Тузла 1964, бр. 1, с. 97–98.

С. Ј.