СПИРИДОНОВИЋ Олга – драмска глумица (Сплит, 11. VI 1923 – Београд, 15. V 1994). Родитељи су јој били глумци – Милица и Риста Спиридоновићи (в). Завршила је гимназију са великом матуром у Бгду. За позориште се спремала од раног детињства уз родитеље и стално уз позорницу. Први пут је ступила на сцену 1931. у НК у Сплиту као Мехо у Огризовићевој Хасанагиници. Од 1933. до 1935. је наступала у београдском НП – Секцији за Дб у НСаду, од 1935. до 1937. у НП у Крагујевцу (које 1936. постаје НПДб), 1937. у Родином позоришту, 1938. у Позоришту Удружења глумаца на Коларчевом универзитету у Бгду, од 1939. до 1940. у Уметничком позоришту у Бгду, од 1940. до 1951. у НП у Бгду и од 1. VIII 1952. у Југословенском драмском позоришту у Бгду, у којем је наставила да игра и из пензије, скоро до смрти. Награђена је 1949. Републичком наградом за Офелију у Хамлету, Златном ареном на Пулском филмском фестивалу за улогу у филму Мис Стон (1958), те првом наградом на бледском ТВ фестивалу за улогу Емилије у телевизијској драми Фабијан. Врло даровита, у НП у Бгду се стално усавршавала уз добре редитеље, а нарочито уз познате художественике Веру Гречову и Поликарпа Павловог, који су држали и приватне часове глуме. Нежне и разноврсне осећајности, врло топла, непосредна и искрена у изразу, понекад полетна и као распевана у игри, у млађем узрасту и врло лепа лика и пријатне појаве, са узорно правилном и пријатно интонираном дикцијом, једном од најлепших на београдској сцени, С. је имала уметничке квалитете за глумицу широког и разноврсног стваралачког и изражајног дијапазона. Она је у почетку сентиментална, нежна, љупка љубавница, затим изразито драмска и свестрана карактерна глумица, чак са смислом за комично.

УЛОГЕ: Ружица (Ујеж), Млада девојчица од „Каролине“ (Товаришч), Капинера (Капинера), Серјожа (Ана Карењина), Поте (Зона Замфирова), Штампарски шегрт (Госпођа министарка).

ЛИТ: А-м, Биографије наших уметника – Драма – Госпођица Олга Спиридоновић, Српска сцена, 1941, бр. 4, с. 117; К. Р., Лаку ноћ, Олга, Политика, 16. V 1994; А-м, Љубимица богиње Талије, Радио ревија, Бгд 19. V 1994; Б. Р., Опроштај с дамом, Политика, 19. V 1994; С. Станић, Остаће „Жубор цвећа“, НИН, 20. V 1994.

Б. С. С.