СПИРИДОНОВИЋ Риста – драмски глумац, редитељ и управник позоришта (Београд, 31. XII 1879 – Београд, 14. IX 1946). Завршио је четири разреда гимназије. Први пут је ступио на сцену 1896. у путујућој дружини Михаила Лазића Стрица. Од 21. XII 1898. до 1900. наступао је у НП у Бгду, од 1901. до 1903. у нишком позоришту „Синђелић“, 1903. у „Модерном позоришту“ Михаила Ере Марковића, од 1904. до 1911, с малим прекидом, у СНП у НСаду, 1912. у Дилетантској дружини у Сарајеву под управом Александра Милојевића, од октобра 1913. до 1914. и од 1919. до јула 1921. у два маха са Браниславом Нушићем један од најзначајнијих иницијатора, организатора и секретара НП у Скопљу, од 1922. до 1930. је у НК у Сплиту, од 1931. до 1933. са Михаилом Ером Марковићем један од организатора и секретар НП Зетске бановине на Цетињу, од 1933. до 1935. у СНП у НСаду, од 1935. до 1936. управник Градског народног позоришта у Крагујевцу и од 1936. секретар и заменик управника НПДб после фузионисања са крагујевачким позориштем, до пензионисања, 1937. Био је веома разноврстан глумац. Са скоро подједнаком уметничком снагом тумачио је драмске, карактерне и комичне улоге. Одликовао се јаком и разноврсном осећајношћу у драмским, смислом за типичност и лако преображавање у карактерним и срдачним и једноставним хумором у комичним улогама. Био је мајстор у карактеризацији ликова. „Све су његове улоге смирени, проосећани и издељани примјерци ауторове замисли, симпатични у величини свога бола и страдања“, умео је са доста „праве виртуозности“ да створи креације које су „савршени низ увјерљивих и реалистичких лица из велике књиге љубави која је исписала драму свих народа“ („Ново доба“, Сплит, марта 1924). Као редитељ С. се у подједнакој мери посвећивао и обради текста и декоративно-техничком аранжирању сцене са великим знањем позоришног стручњака, доброг рутинера и педагога, али и са уметничким амбицијама: његове режијске инсценације биле су складне уметничке целине с потребним темпом у радњи и штимунгом у сценама. Као управник позоришта значајан је за организацију Градског народног позоришта у Крагујевцу, а као секретар и заменик управника допринео је фузији и успостављању НПДб 1936.

РЕЖИЈЕ: Ујеж, Трафика њене екселенције.

УЛОГЕ: Јован Чарнић (Дивљуша), Аслаксен (Народни непријатељ), Виконт де ла Фонтле (Трговина је трговина), Барал (Лепа Марсељанка), Дипре (Госпођица Жозета, моја жена), Гавра Гаровљев (Ракија), Гроф Брешбел (Бакара), Дионисије Галкути (Добросретник), Бевне (Мадам Монгоден), Вилиг (Камен међу камењем), Жуткић (Голгота), Раде (Сузе), Доктор Пушел (Неверни Тома), Корикони (Слепи миш), Јоца (Наши сељани), Панта клипан (Наш човек), Станко (Народњак), Петковић (Одсудни тренуци), Лорд Лортн (Лепеза), Вагнер (Фауст), Валтазар (Лутка), Алфред Ласло (Ђаво), Лазар (Ђурађ Бранковић), Фандерсратен (Уријел Акоста), Мрђен (На врзином колу), Рејмон Лагард (Крадљивац), Берберин (Утопљено звоно), Капелан (Госпође и хусари), Данило (Разбојници), Анђелоти (Тоска, Сарду), Јанаћко Костић (Пут око света), Теча Панта (Госпођа министарка), Галкин (Чикина кућа).

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Бранково коло, 1906, бр. 46, с. 1471; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Господица Жозета, моја жена“, комедија у 4 чина од Гавела и Шарвеја, Браник, 1907, бр. 272, с. 2-3; (Ј.) Г(рчић), Добросретник, Позориште, НСад 1909, бр. 6, с. 21-22; (Ј.) Г(рчић), „Голгота“, Позориште, НСад 1909, бр. 16, с. 62-63; С. Фишлер, Народно позориште за Дунавску бановину почиње 16. септембра гостовање у Вел. Бечкереку, Југословенски дневник, 1933, бр. 205, с. 3; А-м, Пред почетак нове сезоне, Дан 1936, бр. 185, с. 5.

Б. С. С.