СРЕЋКОВ Драган – драмски глумац, директор Драме СНП и посленик у култури (Панчево, 17. X 1949 – Нови Сад, 26. VIII 2021). Основну школу и гимназију похађао је у Панчеву, где се још као ђак аматерски бавио глумом у Атељеу младих. Пошто је завршио двогодишњи Драмски студио при СНП у НСаду ангажован је у Драми СНП од 1. IX 1970. Самовољно је напустио посао 21. IX 1972. Од 1973. до 1980. је студирао је на Филозофском факултету у Бгду, где је дипломирао на Историји уметности (Музеолошки смер). Од 1981. до 1986. радио је у Културно-просветној заједници Војводине као секретар Заједнице професионалних позоришта Војводине, Заједнице домова културе Војводине, Савеза аматерских позоришта Војводине и продуцент културно-уметничких манифестација покрајинског значаја. Од 1. XII 1986. до 3. III 1988. био је директор је Позоришта младих у НСаду, а од 4. III 1988. директор Драме СНП до 15. VIII 1989, када се вратио ранијим пословима у Културно-просветној заједници Војводине, у оквиру које је основао и клуб-галерију „Мост“, па је од 1995, као приватни предузетник, водио угоститељски објекат „Шебој“ у новосадској Змај-Јовиној улици. Од 1998. до 2001. био је директор Културног центра у НСаду. Од 2001. до 2004. је обављао функцију помоћника  за културу у Покрајинском секретаријату за образовање и културу, а од 2004. до пензионисања (2016) био је начелник Одељења – виши саветник за уметничку продукцију и међународну сарадњу у истом секретаријату. Од 1968. до 1973. године одиграо је око двадесет позоришних улога у СНП и око 10 улога у радио-драмама Радио-НСада. Глумио је и у четири краткометражна играна филма и у четири телевизијске драме. Учествовао је у раду жирија на позоришним и рецитаторским фестивалима и смотрама и у раду више комисија и радних група за унапређење и развој културе и уметности у Војводини. Учествовао је као члан у радним групама Министарства за културу Републике Србије за израду више закона из области културе, за дефинисање националног програма професионалног развоја у култури и медијима и за утврђивање предлога за доделу посебних признања уметницима за врхунски допринос националној култури. За улогу Џорџа у Нашем граду награђен је на Сусретима војвођанских позоришта у Вршцу 1971; у октобру 1971. је добио Награду пунолетства. Добитник је и Златне значке Културно-просветне заједнице Републике Србије.

УЛОГЕ: Киш (Велики Мак), Полисни, Студент (Адам и берберин), Валентин (Богојављенска ноћ), Продавац (Сексирама), Гардиста (Три мускетара), Флајшман (Симпозијум или О љубави), Џорџ (Наш град), Господин Флоријан (Флора господина Флоријана), Цуксфирер (Каплар и цар), Денис (Пљачка), Алекса (Лажа и паралажа), Меркуцио (Ромео и Јулија), Луис (Поглед с моста), Збуњени човек (Нисам Ајфелова кула).

ЛИТ: А-м, Будући љубавници, хероји и комичари, Дневник, 28. VI 1970; С. Божовић, Позоришна стидљивост, Вечерње новости, 2. XII 1970; М. Антић, Далеко од сваке конфекције, Дневник, 20. I 1971; Ј. З., Волим своје улоге, Дневник, 11. XI 1971; М. Мирковић, Не газите траву, Политика експрес, 3. III 1971; Д. Поповић, Лажа и паралажа, У позоришту, НСад 1973, с. 207-210.

В. В.