СРЕТЕНОВИЋ Михаило – приповедач, дечји и драмски писац (Уб, Србија, 16. II 1866 – Београд, 1934). Завршио је Учитељску школу у Бгду и учитељевао у многим селима и градовима од Охрида до Лазаревца. Најпре се посветио дечјој литератури а касније је писао романе и приповетке и за одрасле. Уређивао је дечје листове „Мала Србадија“ и „Зорица“, а касније и лист „Учитељ“. Крајем XIX и почетком XX века, по угледу на Јанка Веселиновића, чијим се учеником сматрао, али са приметно мање дара – написао је велик број „приповедака из народног живота“, које су у најширој публици и тада и касније радо читане: Радетића Мара, Бисерка, Смиља, Свет, Јетрве, Јелисавка, Синовац, Стојадин, Девојачки гроб, Родитељски грех; објавио је низ књига за децу (Светли дани, Црни дани, Ђердан, Моје радовање итд.) и знатан број драма (Ђакон Авакум, 1901; Галебова стена, 1902; Чарлама, 1904; Први српски устанак, 1904; Краљ Вардара, 1904; Моравка, 1904; Пепељуга, 1922; Цар Ћира, 1931). Био је покретач дечје Мале библиотеке а заједно са Нушићем и иницијатор оснивања првог дечјег позоришта у Бгду. У СНП су изведене његове драме Моравка (1904) и Цар Ћира (1931).

В. В.