СТАНИЋ Тихомир – глумац (Шешковци код Лакташа, 17. XI 1960 – ). Детињство је провео у Козарској Дубици, где му је отац био учитељ. На Академији уметности у НСаду, одсек глуме, дипломирао је 15. XI 1983. у класи Дејана Мијача. У представама СНП играо је и током студија, а на одређено време примљен је 1. VII 1984. Стални члан Драме био је од 1. XI 1985. до 31. I 1987, када је отишао у Атеље 212. Од 1995, када је самостално напустио Атеље, ради као слободан уметник. Две сезоне (2005/06. и 2006/07) био је уметнички директор НП Републике српске у Бањој Луци. Прославио се улогом у тв-серији Крај династије Обреновић, у којој је играо краља Александра Обреновића. Остварио је велик број улога на филму и телевизији: Свињски отац, База на Дунаву, Прогон, Роман о Лондону, Вук Караџић, Јастук гроба мог, Последњи валцер у Сарајеву, Симпатија и антипатија, Отворена врата, Очеви и оци, Лајање на звезде, Чорба од канаринца, Зона Замфирова, Казнени простор, Пљачка Трећег рајха, Буђење из мртвих, Турнеја, Мој рођак са села, Заувјек млад, Мој ујак, Непријатељ, Фасификатор и др. Добитник је награде за најбољег глумца на Бразилском фестивалу филма „Фантаспоа“ за улогу у филму Непријатељ.

УЛОГЕ: Сеп (Кућа страве), Господин IV (Венчање), ххх (Хајд᾿ у парк кабаре), Теодор Рум (Капетан Џон Пиплфокс), Јаков (Платонов), Коста Милин (Раванград 1900), Лисандер (Сан летње ноћи), Човек са омчом (Чекајући кабаре), Дон Јере (Глорија), Дон Карлос (Дон Жуан), XIII Ерл од Гернија, XIV Ерл од Гернија (Владајућа класа), Младен Јурковић, Хераклид (Археолошка искапања код села Диљ), Лепршић (Родољупци), Октав (Живот провинцијског плејбоја после Другог светског рата или Туђе хоћемо – своје не дамо), Виконт де Валмон (Опасне везе).

ЛИТ: Ј. Куловић, Животна прича – Тихомир Станић: Грешке сам скупо платио, Story, 3. IV 2011.

М. Л.