СТАНОЈЕВИЋ Сима Шућур – драмски глумац (Сокобања, 9. III 1878 – Сокобања или Бгд?, 1938). Завршио је два разреда гимназије. Први пут је ступио на сцену 1897. у НП у Бгду. Од 1904. до 1906. био је у нишком позоришту „Синђелић“, од 1907. до 1908. у СНП у НСаду, од 1908. је водио своју путујућу дружину, од 1913. до 1914. је био члан НП у Скопљу; од 1917. до 1918. играо је као војни обвезник у војничком позоришту „Тоша Јовановић“ у Водену и Солуну у Грчкој. Од 1919. до 1920. поново је био у НП у Скопљу, од 1921. до 1922. поново у СНП у НСаду, од 1928. до 1929. у позоришту у „Боровом парку“ у Бгду под управом Миодрага-Мике Ристића и од 1930. до 1932. у Градском народном позоришту у Пожаревцу. Двадесетпетогодишњицу глумачког рада прославио је 1922, када је са СНП гостовао у Кикинди. Одликован је Орденом Светог Саве V реда. У млађем узрасту тумачио је национално-историјске хероје са романтичним заносом, полетом и помало патетичном тирадом, а у зрелијем добу реалистично комичне и карактерне улоге више варијаната. Он је изводио и солистичке хумористичке продукције и импровизације у којима је било сатире, али не увек и много духа и нарочито не уметничке лепоте.

УЛОГЕ: Милош Обилић (Милош Обилић, Суботић), Григорије (Чикина кућа), Наховић (Барон Фрања Тренк), Рацл (Контролор вагона за спавање), Абдал (Присни пријатељи).

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), Милош Обилић, Позориште, НСад 1907, бр. 23, с. 146–147; (Ј.) Г(рчић), „Милош Обилић“, трагедија у 5 чинова од Јована Суботића, Браник, 1907, бр. 272, с. 3; Gy., Kebelbaratok, Torontal, Велики Бечкерек, 1922, бр. 113, с. 4.

Б. С. С.