БРКОВИЋ Драгица рођ. Синовчић – глумица (Нови Град, Далмација, 26. X 1928 – Нови Сад, 18. VI 2009). Потиче из патријархалне земљорадничко-рибарске породице. Уз браћу се још као девојчица придружила народноослободилачкој борби. Већ 1944. повезала се са Позоришном дилетантском групом округа Задар. Када је Марко Фотез у овом граду организовао професионални театар, била је у њему члан од 1. V 1945. до 30. IV 1946. Затим је у Згбу похађала гимназију (1946/47. и 1947/48). Од 1. XI 1948. до 4. IX 1950. била је члан НК у Шибенику, а од 14. IX 1950. до 31. VII 1951. у НК „Аугуст Цесарец“ у Вараждину, где је завршила и двогодишњи Драмски студио. У СНП (тада Војвођанско народно позориште) прешла је 1. VIII 1951. и у њему остала једну сезону; од 1. VIII 1952. до 31. VIII 1954. је у НП у Сремској Митровици, затим у НП „Тоша Јовановић“ у Зрењанину (1. IX 1954 – 30. XI 1956). Поново је ангажована у СНП од 1. XII 1956. и у њему је остала до пензионисања, 25. III 1985. Супруг јој је био помоћник управника СНП Ђорђе Брковић (в). Као активан члан Удружења драмских уметника Војводине, уз још четворо колега, била је упућена на студијско путовање у Беч, Будимпешту и Братиславу. На XXI Сусретима војвођанских позоришта (1971) похваљена је за улогу Госпође Вег у Нашем граду.

УЛОГЕ: Симка (Ивкова слава), Магдалена (Дом Бернарде Албе), Маша (Живи леш), Соја распуштеница (Госпођа министарка), Акротелеутија (Хвалисави војник), Ђиве (Машкарате испод купља), Лепосава (Власт), Милена (Тишина шума), Беси (Тетовирана ружа), Клеја (Лисица и грозд), више улога (Аутобиографија), Аница (Три луда дана), Госпођа Латур (Господин ловац), Лујза (Осам жена), Матилда (Вечити младожења), Бети (Просјачка опера), Ема Керн (Испит зрелости), Памела (Женски оркестар), Берта (Анатолове љубави), Вида (Ожалошћена породица), Гизи Гезе (Породица Тот), Валерија (Кавијар и сочиво), Лујза (Све због баште), Госпођа Веб (Наш град), Мадлена Лона (Кад наиђу деца), Загорка (Да ли је могуће, другови, да смо сви ми волови?).

ЛИТ: Ј. Виловац, Машкарате испод купља, Дневник, 11. X 1957; О. Новаковић, Атрактивни почеци, НС, 1958, бр. 136, с. 8; Ј. Виловац, „Тетовирана ружа“ Тенеси Вилијамса, Дневник, 2. XI 1958; М. Кујунџић, „Лисица и грозд“ Гиљерма Фигејреда, Дневник, 3. III 1959; А-м, Награде на XXI Сусрету, Позориште, НСад 1971, бр. 9, с. 1; А-м, Под нашим кровом, Позориште, НСад 1971, бр. 10, с. 17; К. Савић, Представа у фоајеу „Бен Акибе“, Позориште, НСад 1972, бр. 7, с. 9; К. Савић, Када хоћеш, и звезде можеш да дохватиш, Глумцима с љубављу, НСад 1980, с. 12-14.

В. В.