СТЕФАНИНИ Никша – оперски и оперетски певач, драмски глумац и преводилац (Задар, 9. X 1905 – Минхен, 4. VI 1973). Гимназију је завршио у Сплиту, а у Згбу је докторирао на Економско-комерцијалној високој школи и дипломирао на Државној глумачкој школи 1926. Од 1924. до 1926. био је хонорарни члан драмског ансамбла ХНЗ у Згбу, а од 1926. до 1929. стални члан овог театра. Г. 1929. отишао је у Милано на студије певања. Сезону 1930/31. провео је као глумац позоришта „Шуберт“ у Њујорку, а у сезони 1931/32. био је водећи тенор у Опери НП у Бгду. Од 1932. до 1936. је ангажован као члан загребачке Опере, а 1936. се упутио на гостовање по Европи. После рата, од 1945. до 1948, живео је у Бечу и повремено наступао у театру и на радију. Од 1948. до 1949. био је редитељ „Јадран-филма“ у Згбу, а од 1949. до 1957. драмски глумац у ХНК у Згбу. Радио је и као предавач на Академији за казалишну умјетност у Згбу. Преводио је са енглеског, немачког и италијанског. Аутор је једног позоришног комада из скаутског живота – Буди спреман (1925) и оперете Гусари (1952). Пред крај каријере посветио се филму као глумац и редитељ. У СНП су изведени његови преводи либрета Волф-Фераријеве комичне опере Четири грубијана (1964) и Доницетијеве комичне опере Љубавни напитак (1967).

В. В.