СТЕФАНОВИЋ Светислав Буца – глумац (Аранђеловац, 10. I 1871 – Нови Сад, 13. XII 1917). Завршио је основну школу у Аранђеловцу и учио гимназију у Бгду до избијања Српско-бугарског рата у којем је учествовао од 1885. Глумом је почео да се бави 1887. у путујућем позоришту Лазе Поповића, са којим је пропутовао Војводину, Србију, Босну, Херцеговину и Далмацију. У СНП је ступио 15. VIII 1889. и у њему је остао до Првог светског рата, са прекидима 1897-1899. и 1912, када је суделовао у балканском рату. Током четврт века глуме остварио је око 2000 улога наступивши у преко 500 комада. Како су старији глумци тумачили веће и водеће роле, С. је од младости био упућен на епизоде које је задржао и у зрелом добу. Захваљујући угледној појави јављао се у ликовима владара, велможа, султана и народних представника; међутим, његов прави домен били су карактерно комични типови које је тумачио живо, пластично, разноврсно, детаљима богато и реалистично. Међу њима најубедљивији су били они из србијанске средине, која му је била блиска рођењем, као и они из војвођанског миљеа, који је упознао током ангажмана у НСаду. Знатан део улога је преузео од Пере Добриновића – из његовог зрелог доба и по његовом преласку у НП у Бгду. Као комичар је био љубимац широке публике, а критика му је, уз похвале, повремено замерала да исувише карикира ликове да би повлађивао галерији. Двадесетпетогодишњицу глумачког рада обележио је 2. I 1914. и тим поводом је одликован Орденом Светог Саве V реда.

УЛОГЕ: Глиша Краткић (Циганин), Коцкар (Васантасена), Јован (Шоља теја), Штуцер (Саћурица и шубара), Бодри (Капетан Јован), Мурат (Милош Обилић), Клопен, Цигански харамбаша (Звонар Богородичине цркве), Бихрејев (Чикина кућа), Дарије (Кин), Баневиц (На починак), Кир-Дима (Кир Јања), Преблаг (У долини), Денеро (Мадам Сан Жен), Мехмед (Ајдук Вељко), Грим (Монтроз), Др Силкеји (Штромфајеви), Петко (Љубав их измирила), Иво (Буњевка), Ермелин (Туђинка), Куран (Краљ Лир), Видак (Подвала), Ратко (Јаквинта), Јоца (Врачара), Бовил (Гроф Монте Христо), Војин (Задужбина цара Лазара), Посланик грчки (Немања), Други момак (Ђидо), Реџеп паша (Краљевић Марко и Арапин), Арагонски кнежевић (Млетачки трговац), Други војник (Шокица), Луверто (Булинарови), Озрик (Хамлет), Ламија (Две љубави), Тиосав (Девојачка клетва), Гавран, Гилденстерн (Гордана), Вук (Станоје Главаш), Вукота (Горски вијенац), Крахер (Код белог коња), Бопчински (Ревизор), Лодовико (Отело), Коре (Поход на север), Мистер Грехем (Лепеза), Барон Аксаков (Царев гласник), Лаутар (Ајдук Вељко), Брзу (Врачара), Медведев (На дну), Лорд Мидлинг (Слепи миш), Просјак (Пепељуга), Први момак (Фауст), Слуга (Веверица), Каштил (Звони трећи пут), Гавран (Косовска трагедија).

ЛИТ: А-м, О премијери шаљиве оперете „Јабука“, Стража, НСад 1895, бр. 16, с. 3; М. С(ави)ћ, Северо Торели, Позориште, НСад 1895, бр. 25, с. 98-99; С., Циганин, Позориште, НСад 1900, бр. 34, с. 134; -р-, Стари бака и његов син хусар, Позориште, НСад 1902, бр. 11, с. 4–5; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Ревизор“, шаљива игра у пет чинова, написао Никола Гогољ, с руског превео П. Тодоровић, Браник, 1904, бр. 270, с. 3; Ј. Хр(аниловић), У долини, Позориште, НСад 1905, бр. 3. с. 10–11; А-м, У недељу 12. марта приказана је позоришна игра „Ајдук Вељко“, Слога, Сомбор 1906, бр. 12, с. 3; А-м, У четвртак је приказана „Голгота“, Слога, Сомбор 1910, бр. 11, с. 5; А-м, Фауст, Ново Позориште, НСад 1910, бр. 12, с. 202-203; А-м, „Зулумћар“, Браник, 1912, бр. 2, с. 3; А-м, Синоћ је приказан чешки шаљиви комад „Звони по трећи пут“, Застава, 1913, бр. 236, с. 2; А-м, „Веверица“ од Леона Ленца, Браник, 1913, бр. 216, с. 2; А-м, Косовска трагедија – на позорници, Застава, 1913, бр. 264, с. 2–3; А-м, Глумачка двадесетпетогодишњица Св. Стефановића, Трговачке новине, 1913, бр. 51, с. 5; Ђ. Петровић, Светислав Стефановић, Браник, 1913, бр. 251, с. 2; А-м, 25-годишњица Свет. Срефановића, Застава, 1913, бр. 288, с. 2; А-м, Једна прослава, Пијемонт, 1913, бр. 341, с. 2; А-м, Одликован глумац, Српство, НСад 1914, бр. 15, с. 3; А-м, Одликовање, Браник, 1914, бр. 20, с. 2.

С. Ј.