СТЕПИЋ Паја – шаптач и деловођа (Велика Кикинда, 2. XI 1826 – Стара Паланка, Бачка, 4. I 1905). Основну школу је завршио у Великој Кикинди, четири разреда гимназије у Сегедину, а затим се једно време бавио земљорадњом. У дружину Јована Кнежевића (в) ступио је 18. XI 1860. као глумац-епизодист и шаптач; 11. VIII 1861. примљен је за члана СНП, такође у својству шаптача. Почетком фебруара 1863. прешао је са ћерком Јулком, доцније удатом Јовановић (в), у трупу Позоришног одбора у Бгду, где је остао до 29. IV 1865. У међувремену, када је та трупа крајем априла 1864. кренула на гостовање ван Бгда, поново је, кратко време, био у трупи СНП. После распуштања дружине ПО (1865) радио је у Драговољачком позоришном друштву у Бгду, а када се и оно распало прешао је са неколицином глумаца у Земун и привремено наступао у дружини Јоце Поповића Бечкеречанина. Почетком 1866. формирао је своје путујуће позориште и с њим гостовао у Бачкој, Банату и Срему, а 1867. и у неким местима Шумадије. Исте г. је Одбор грађана Крагујевца примио његову дружину под своје покровитељство и она је извесно време радила као Крагујевачко позориште, а затим је поново путовала по северној Србији, Бачкој, Банату и Срему; претпоставља се да је у том периоду гостовала и у источној Босни (Б. С. Стојковић). У Бгду се дружина растурила и С. је од 1. VII 1868. ангажован у београдском НП као други шаптач и преписивач улога. Почетком 1877. вратио се у СНП као шаптач и у њему остао до 13. VIII 1898, када је пензионисан „са 30 форината месечне припомоћи у име мировине“. Од 1. VII 1886. до пензионисања обављао је и дужност деловође српске народне позоришне дружине. У Сомбору је 13. XI 1885. прославио 25-огодишњицу позоришног рада. С. је био невеликих глумачких способности, али зато добар организатор и управник путујућег позоришта. Као одличан шаптач, способан деловођа, скроман, озбиљан и савестан позоришни радник и честит човек, стекао је леп углед и био поштован од глумаца и својих претпостављених.

ЛИТ: А-м, † Паја Степић, Позориште, НСад 1904, бр. 43, с. 235; А-м, Породица П. Степића, Сцена, Бгд 1938, бр. 14, с. 109-110; Ј. Лешић, Позоришни живот Сарајева, Сарајево 1973, с. 50-51.

Л. Д.