СТИБЕР Елинор (Eleanor Steber) – америчка оперска певачица, сопран (Вилинг, Западна Вирџинија, САД, 17. VII 1914 – Ленгхорн, Пенсилванија, 3. X 1990). Певање је учила од мајке концертне певачице, а затим је студирала у Бостону и Њујорку. Дебитовала је на сцени Метрополитен-опере у Њујорку 1940, када је дошао до изражаја њен моћни „сребрни“ глас широког распона, те је деценијама потом на њујоршкој позорници била неприкосновен тумач пре свега Моцартових и Вагнерових хероина, али и ликова италијанске и француске опере.  Са великим успехом је наступила 1946. на фестивалу у Единбургу (Контеса у Моцартовој Фигаровој женидби), 1953. на фестивалу у Бајројту (Елза у Вагнеровој опери Лоенгрин), 1954. на Мајском фестивалу у Фиренци (Мини у Пучинијевој Девојци са запада)… Често је гостовала у Европи, па је тако и у СНП певала Тоску (6. VI 1955). После представе је, на пријему, домаћинима отпевала и једну арију из Мадам Батерфлај пратећи себе на клавиру. Предавала је технику певања у школи „Џулијард“ и на Музичком институту у Кливленду, а основала је и фондацију под својим именом из које је, пошто је једном годишње лично водила аудицију за стипендисту, финансирала школовање сиромашних младих талентованих певача. Њен други муж Гордон Ендрјус био јој је менаџер који се постарао да сва њена остварења буду снимљена врхунском техником; ћерка им је оперска певачица, један син дискографски менаџер а други хорски диригент. С. је умрла после компликоване операције на срцу; сахрањена је у родном граду.

ЛИТ: В. Поповић, Записи из позоришта, НСад 1982, с. 269.

В. В.